Прочитај ми чланакДуго се неће поновити овако добра прилика за дефинитивно окончање спора између Скопља и Атине. У овој години нису на програму избори ни у Грчкој ни у Македонији. На челу влада налазе се Ципрас и Заев, једина два лидера који су спремни и способни да се договоре око имена и других питања
Србија игра, не својом вољом, улогу мотиватора у решавању грчко-македонског спора око имена бивше југословенске републике. Напредовање наше земље ка ЕУ, иако споро, утиче на јавно мњење у Македонији да буде склоније да прихвати компромис у погледу имена њихове државе. У ЕУ су мотивисани да утичу на Атину да буде кооперативнија јер су уверени да ће Скопље с почетком приступних преговора и са чланством у НАТО-у позитивно утицати на решеност српског естаблишмента да ради преданије на испуњавању услова за чланство у ЕУ. Американци су заинтересованији више него пре за решавање грчко-македонског спора јер верују да ће са уласком Скопља у НАТО простор Русије за уплитање у односе у региону бити лимитиран, а Србија окружена комплетно НАТО савезницима (будући да се НАТО базе и војници налазе на Косову и у БиХ).
© REUTERS/ Christian Hartmann
Такав сценарио би довео у питање политику војне неутралности Србије. Званични Београд правда своју неутралност начелом да се тако штити стабилност региона. Ако би само Србија остала ван НАТО-а и са јаким везама са Русијом, онда би званични Београд постао фактор нестабилности у региону, са свим последицама које таква етикета носи.
Сви актери у процесу грчко-македонских преговора се слажу да се још дуго неће поновити овако добра прилика за дефинитивно окончање спора између Скопља и Атине. У овој години нису на програму избори ни у Грчкој ни у Македонији. На челу влада налазе се Ципрас и Заев, једина два лидера који су спремни и способни да се договоре око имена и других идентитетских питања (име нације, језика итд.).
Македонски премијер је спреман да попусти више ако би САД и ЕУ гарантовале да ће у пакет решења за име некадашње најјужније југословенске републике ући експресно спровођење процедуре за чланство у НАТО-у и добијање датума за почетак преговора о чланству у ЕУ. Верује се да би на тај начин добар део грађана Македоније лакше „прогутао“ одрицање од имена и придева „македонски“ у званичним документима.
САД и ЕУ имају у свом арсеналу полуге да „помогну“ Ципрасу да буде кооперативнији у проналажењу решења. За разлику од лидера Нове демократије Мицотакиса који убедљиво води у свим истраживањима јавног мњења и вероватно ће постати нови премијер следеће године, ако се не догоди нешто еклатантно, Ципрас има много флексибилније позиције.
Већина Грка, више од две трећине, противи се било којем решењу које би подразумевло употребу речи „Македонија“ или придева „македонски“, док Караманлис децидирано тражи да се преговарачки тим Атине доследно држи става да не постоји македонска нација.
Не треба заборавити ни потценити утицај Русије и њен принципијелни циљ да спречи свако проширење НАТО-а, укључујући и оно на западнобалканске земље. Дизање тензија у Београду и рад медија финансираних од Москве или врло блиских Москви у Београду током кризе у Скопљу показали су да се Кремљ не либи да употреби снаге које су му наклоњене у Србији да раде за његов рачун, без обзира да ли то одговара званичном Београду или не.
Амерички посредник Метју Нимиц ставио је до знања да ће његов нови предлог за решење спора имати елементе претходних солуција које су биле некад прихватљиве једној а некад другој страни. Времешни дипломата је показао и одређену дозу оптимизма пред нову рунду преговора ове недеље у Њујорку, рекавши да је важно наћи решење за главни проблем, а то је име бивше југословенске републике. Сва остала питања, по речима Нимица, укључујући идентитетска, сензибилна за Скопље, и културно-историјска, деликатна за Атину, биће много лакше решена.
