Прочитај ми чланак

Ако зарате НАТО и Русија, како ту Црна Гора може да помогне?

0

582067_2016-05-19t125004z-257362548-d1aeteyeueaa-rtrmadp-3-nato-foreign_f

Само два дана после објаве да су из Вашингтона поручили да једва чекају Црну Гору у НАТО, стижу сасвим другачија мишљења са Запада. Наиме, на блогу америчког спољнополитичког магазина „Нешенел интерест“ појавио се текст који потписује Захари Јост, а у коме се наводи да би амерички Сенат требало да стави вето на позив Црној Гори у НАТО јер то нец́е допринети безбедности Сједињених Држава, а послужиц́е као још један камен спотицања са Русијом.

Није свима баш најјасније, откуд инсистирање да Црна Гора уђе у НАТО: Џон Кери, Јенс Столтенберг и Мило Ђукановић

– Пријем Црне Горе би био једноставно неодговоран, а у будуц́ности треба ставити тачку на било какав нови покушај ширења НАТО-а који не доприноси безбедности САД – поручује аутор.

Клуб за дружење

У тексту се подсећа да се НАТО, предвођен Сједињеним Државама, поново шири, након што је Црној Гори званично упућен позив да постане чланица, али и да оружане снаге Црне Горе имају свега 2.000 припадника. Зато, примећује аутор, није баш јасно како та мала земља унапређује безбедност САД, а заправо, могло би се рец́и да прикључење Црне Горе НАТО-у умањује америчку безбедност.

– НАТО није клуб за дружење, него војни савез у ком су земље чланице, по члану 5 дужне да бране било коју чланицу која би била нападнута. Успут, није јасно ко би могао да пожели да нападне Црну Гору у догледној будуц́ности. Ширење НАТО чланства на неку државу у суштини гарантује да би Сједињене Државе, ако затреба, за одбрану те земље дале људске животе и финансијска средства. Тако озбиљна обавеза требало би да се односи на државе с којима партнерство повец́ава америчку безбедност – сматра Јост.

Он напомиње да би упркос црногорској поносној традицији отпора турској владавини, снаге те земље играле занемарљиву улогу у било ком сукобу у ком би САД могле да се нађу, а да је с друге стране позив Црној Гори да се прикључи НАТО-у већ допринео нарушавању односа са Русијом.

Русија је, цитира Јост „Кришчен сајенс монитор“, оптужила „НАТО да покушава да стави у окружење и пријатељске земље попут Србије“ и обећала је да ц́е предузети све неопходне мере да обрани своју националну безбедност и интересе.

– У случају да је неко заборавио, Русија има нуклеарни арсенал нешто већи од САД и највец́а је земља по површини на свету. С обзиром на све лошије односе Русије и Запада због низа неслагања, потпуно је могуц́е да Русија и Америка на крају уђу у рат – наводи аутор и упозорава да нису потребне нове препреке које би могле допринети избијању оружаног сукоба.

Малим земљама није место у НАТО

У тексту се подсец́а и на поруку генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да Алијанса остаје отворена за земље попут Грузије, Македоније и БиХ, уз опаску да остаје нејасно како би ове земље на било који начин могле допринети способности САД да бране своје националне интересе.

– Оно што је, међутим, јасно јесте да то даље окружује Србију као савезника Русије – констатује Јост и додаје да би била „страшна идеја“ и прикључење Грузије, која је некад била део и Руског царства и Совјетског Савеза.

Према његовим речима, они који подржавају позив Црној Гори у Савез указују на друге мале земље-чланице Алијансе као што су балтичке државе, при чему је управо то „савршени пример да мале, војно безначајне државе не треба да буду примљене у НАТО“.

Он наводи и закључке из недавне студије Ранд корпорације да би Русија, ако би извршила инвазију, вероватно стигла до престоница Естоније и Летоније за 60 сати, оцењујуц́и да је пријем малих балтичких држава донео велике ризике за Америку, а она није постала нимало безбеднија.

По мишљењу Јоста, пријем Црне Горе у НАТО би био „смешан“, јер, како иронично примец́ује, Њујорк би био кориснија чланица НАТО-у јер је Њујоршка полиција са нешто мање од 35.000 полицајаца више од 17 пута вец́а од црногорских оружаних снага, а њен прошлогодишњи буџет од 4,8 милијарди долара је скоро половина црногорског БДП-а.