Прочитај ми чланакПандорина кутија се већ отвара у Босни, и видимо да је време да се враћа сваки камен на своје место. Србија је иста према нама као у време Милошевића, прети Јонуз Муслију, председник Националног већа за Прешево, Медвеђу и Бујановац.
Фото: Ројтерс
Председник Националног већа за Прешево, Медвеђу и Бујановац Јонуз Муслију, поздравио је предлог косовског академика Реџепа Ћосја, који је изнео идеју за размену територија између Косова и Србије — Север Косова дати у замену за Прешевску долину.
Муслију за Спутњик каже да је то очекивано, јер, како наводи, Албанци на југу Србије, или како он то назива „Источно Косово“, живе као и за време Милошевића. Он каже да су чекали 17 година, од завршетка рата, да се реше проблеми Албанца, али да тога није било.
Да ли је ово само „тешка реторика“ или увод у нове сукобе, тешко је проценити, али никако не треба заборавити да су Албанци са Југа Србије већ у неколико наврата тражили да буду део бриселског преговора, али и да су оформили Албанску заједницу општина као алтернативу Заједници српских општина на Косову.
Директор Координационог тела за југ Србије Зоран Станковић тврди да је стање на југу стабилно и да нема никаквих искакања осим појединачних изјава којима је циљ да унесу само одређене реакције.
„Мислим да држава контролише ситуацију на том делу територије и да ту нема никаквих реалних назнака да може да се деси нешто непредвиђено. Тако да и то што би дошло, а долазило је и раније и из Приштине и из Тиране, само је у циљу медијске манипулације и спекулација. Оваква мишљења нису утемељена ни на реалном стању ни на терену, нити у било каквом облику. Нису предмет било каквих разговора, па према томе то је нешто што има само потпору у жељама неких људи да се истакну и да изнесу нешто што је за њих битно да би се о томе писало и причало“, каже Станковић.
На питање колико су и да ли су могући сукоби на југу Србије, бивши директор ВБА генерал-мајор Момир Стојановић за Спутњик објашњава да идеја повлачења паралеле око Прешевске долине и Севера Косова није идеја Албанаца већ страних служби.
„Нити Албанци имају капацитета на југу централне Србије нити садашња сазнања говоре да су они кадри или способни да нешто драстично угрозе мир и стабилност у том делу државе. Они се више руководе оним што се потенцира из привремених косовских институција, а то је неки баланс између Севера Косова и Прешевске долине. То је стара теза коју су креирали инострани центри моћи који се баве Косовом, и то није изум Албанаца“, каже Стојановић.
Он објашњава да су то приче настале због чињенице да Косово због етничког састава не може да контролише север Косова, и да је било каква компензација за Србију неприхватљива.
Човек чија је идеја наишла на одобравање код Муслијуа је академик Реџеп Ћосја, историчар књижевности, критичар, прозни и драмски писац, некадашњи директор Албанолошког института и члан косовске академије наука. Уз Ибрахима Ругову и Адема Демаћија, представља најутицајнију фигуру међу Албанцима на Космету. Често га доживљавају као „оца нације“ због његовог деловања у култури и тврдог националистичког става. Ћосаја је рекао да је једини начин за постизање трајног решења размена територија са Србијом.
„Српски проблем може бити решен одвајањем северног дела Косова, а уласком Косова у Прешевску долину. Ово није лако и можемо да мислимо да Србија неће лако да се сложи. Али, то је концепт који је требало имати и раније“, рекао је он.
