Прочитај ми чланакАлбанија и Косово поднеће захтев Унеску за заштиту народних епских песама које се певају уз гусле као албанске нематеријалне културне баштине.
Фото: Н. Михајловић / РАС Србија – Гусларско певање спада међу репрезентативно наслеђе
Албанија и Косово поднеће захтев Унеску за заштиту народних епских песама које се певају уз гусле као албанске нематеријалне културне баштине.
Удружења гуслара у Србији због тога су их оптужила “да нам отимају гусле и народну епику”. Они су захтевали да се хитно покрене поступак за номиновање српског епског певања уз гусле за упис на листу нематеријалне културне баштине Унеско.
– Не могу да траже Дечане, Грачаницу и Пећку патријаршију, а да не траже гусле. То је неодвојиво – коментарише овај захтев Албанаца Матија Бећковић познати књижевник и члан САНУ.
Савез гуслара Србије сматра да је гусларско певање, уз славу и коло, један од најрепрезентативнијих елемената културног наслеђа Србије.
Фото: А. Димитријевић / РАС Србија – Матија Бећковић
– У том смислу надали смо се да је оно наредни кандидат Србије за тај статус, али смо недавно били дубоко разочарани информацијом из Центра за нематеријално културно наслеђе да Национални комитет има у виду неки други елемент – каже Слободан Драшковић, председник Савеза гуслара Србије.
Народна епика и гусле заједничке су многим народима Балкана, али Драшковић сматра да су прво наше благо, па да након што их ми заштитимо, то могу да учине и други народи.
– Ми не оспоравамо права Албанаца, али треба да будемо бржи, да заштитимо певање уз гусле и народну епику, јер је то пре свега српска културна баштина. Бојим се да ћемо због успаваности надлежних институција изгубити оно што је наше – каже Драшковић.
Бошко Сувајџић, професор народне књижевности на Катедри за српску књижевност београдског Филолошког факултета каже да сваку усмену и народну књижевност треба посматрати у ширем контексту.
Фото: Улиси / Wikipedia
– Тешко да се народна епика може омеђити тако да буде искључиво албанска. Када говоримо о гуслама, оне су део српске и црногорске традиције – каже Сувајџић и додаје да се усмена књижевност различитог времена и места настанка наслања једна на другу.
Др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог, виши научни сарадник у Музиколошком институту САНУ, каже да је епско певање уз гусле још 2011. у сарадњи гуслара, њихових друштава и организација и стручњака, предложено за упис на националну листу нематеријалног наслеђа, где је и уписано 2012.
– Оно је тако већ део званично, институционално истакнутог културног наслеђа Србије. Да ли ће оно бити номиновано за регистар Унеска зависи од Националног комитета при Министарству културе. Епско певање је жанр који постоји у многим традицијама света и многе државе су га већ уписале као елемент својих култура на листу Унеска. Право на номинацију имају све земље-потписнице Конвенције, па и наши суседи на Балкану – каже др Данка Лајић Михајловић.
Из Центра за нематерјално културно наслеђе нису желели да коментаришу на ову тему.
– Уписивање на Листе нематеријалног културног наслеђа обавља се по процедурама које прописује Унеско и, према нама доступним информацијама, не постоји потврда да је Албанија упутила предлог да се епско певање уз гусле упише на било коју Унескову листу – тврде у Центру.
О гуслама на следећем састанку
Од 2012. свака држава годишње може да номинује само један предлог за листу Унеско, а Србија је до сада на њу уврстила породичну славу, док је коло као традиционална игра на разматрању. „Национални комитет за нематеријално културно наслеђе предлаже шта ће Србија номиновати за Унескове листе и то од елемената који су већ уписани у Национални регистар. На наредном састанку Националног комитета ће, између осталог, бити речи и о предлогу и иницијативи Савеза гуслара Србије“, тврде из Министарства културе.
