АЛБАНЦИ СУ СРБЕ до ногу потукли и понизили у медијском рату

00:30 24.10.2014.

Никад у Србији није био овакав медијски мрак. Творци тог мрака су медијски комесари жутог картела и олош елита.

Нико нема снаге, или не зна, или неће, или је свакога баш брига да спозна ту истину погубну за стање свести и субину народа на простору Србијице. Као да влада правило: ја имам слободе колико ми треба, а свако коме треба нек се бори за себе – ја му нећу помоћи. Такав начин размишљања довео нас је у ситуацију коју је српски писац, Брана Црнчевић, описао реченицом: “Људи, најебали смо!“^[1] Док је њу изговарао (2007.) Брана Црнчевић поред њега је седео Александар Вучић.

Рамо, Рамо брате мој

Арбанаси су Србе до ногу потукли у медијском рату, понизили их тако да су они сада брамани а Срби парије. Већ 50 година Срби губе све ратове па и медијске. Исту песму на српским медијима слушамо исто толико година, неке фаце већ пола века нам соле памет и клонирали су већ неколико генерација наследника тако да су порази у будућности и даље загарантовани.

О аутору

Драган Коларевић је објављивао у књижевним листовима и часописима, радио је повремено у основним и средњим школама, био је уредник трибине у Клубу младих писаца Дома омладине Београда.
Поезија и проза су му увршетене у више антологија.
У ТВ Београд почео је да ради 1986. године.

Прво је уследила “шармантна и интелигентна провокација“, па шовинистичка реакција “српске јавности“.^[2]

После Раминих 12 чињеница^[3] поводом утакмице Албанија-Србија (14.10.2014) требало би да је сваком јасно да је цео случај добро испланиран и да су Срби намагарчени.

Арбанаси су радили све како је требало да раде, а Шкије су радиле све како не би требало да раде.

После провокација на које су Срби насели, по ко зна који пут, одмах су се огласила удружења и организације да заштите Арбанасе који Србе ничим нису провоцирали.

Страдали су пекари и пекаре у Војводини. Као по правилу.

Има ли везе посета Владимира Путина са фудбалском утакмицом? Да ли су Арбанаси све сами смислили и спровели? Ко би у томе могао да им помогне?

Рамо, Рамо је Србе поразио и понизио у фудбалу. То је први случај. Други случај, друго медијско понижење могла би да буде посета Раме Србији.

Док Срби трпе овакве медијске поразе и понижења шта раде њихови медијски и маркетиншки моћници и чаробњаци? Зашто сад не покажу своју медијску моћ у корист отачества?

Или је можда користе за рачун некога другог? Јесу ли они стварно медијски чаробњаци или паразити који исисавају сокове из буџета на свим нивоима и из јавних предузећа?

Лицемери

Док Србе Арбанаси понижавају, шамарају, терају шегу с њима, жути картел и олош елита који управљају медијским мраком организују расправе у којима би требало да буду приказани као жртве (медијског мрака). Подмуклост је најгора људска особина!

Они који су људе прогањали и прогањају као политичке противнике и неистомишљенике, они који су људе проглашавали криминалцима, а суд их ослобађао кривице, они који су водили хистеричне медијске кампањебивших председника, они који су подстицали народ да узима зеленашке кредите (узмеш креду и све је у реду), они који су месецима плашили народ, прво, од птичијег грипа, затим од свињског грипа, они који су нас свако вече извештавали да је негде испарио неки отров, они који су нас свакодневно обавештавли да имамо идеалну демократску власт док су дугови вртоглаво расли и више не могу да се врате, сада су чисти као суза, као свиња када се окупа у блату и траже да задрже стечене позиције упрокос томе што су они који су их довели да то раде тренутно изгубили поверење грађана.

Чини се да се Срби понашају као некадашња лидерка ЈУЛ-а: ми нисмо изгубили медијски рат, јер га нисмо но водили! Да ли постоји неко ко је дужан да ради на бољој медијској слици? Имају ли Срби право на светлост?

И да завршим са Браном Црнчевићем:

“У тамној ноћи мој се живот сиви

Учите на мени како се не живи!“