Прочитај ми чланакСтуденти широм Србије дигли су се на ноге блокирајући факултете због трагедије на Железничкој станици у Новом Саду и напада на студенте Факултета драмских уметности. Након вишенедељних протеста, али и покушаја власти да их ослаби и угаси чини се да је ово ипак превелик залогај, чак и за режим. Опробане рушилачке методе "не раде" код академаца, који су одлучнији него икада пре. За сада председник Србије Александар Вучић студентима не може ништа.
На готово 40 државних факултета организоване су блокаде, а студенти траже објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду, кажњавање одговорних за трагедију, као и разоткривање оних који су учествовали у нападима на њихове колеге.
Списак факултета на којима студенти протестују сваким даном све је дужи. Блокаде су почеле крајем новембра, након напада на студенте ФДУ током одавања поште на 15 минута за 15 страдалих током пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Студенте у блокади подржало је на стотине професора, али и многи декани који су јавно иступили.
Међу бројним гласовима подршке, једва да су видљиви константни покушаји режима на челу са председником Србије Александром Вучићем да унизе и дискредитују устанак студената широм земље.
Власт у проблему
Најфлагрантнији пример тих покушаја је изјава председника Србије у којој позива студенте да се не туку због, како је рекао, пара за његово рушење.
„Позивам ове девојке и момке који се туку око пара за моје рушење – то што им дају мало споља, а мало изнутра, немојте децо да се тучете око тога“, рекао је Вучић.
Током свих дана студентских блокада, чини се да власт покушава да користи добро опробане рецепте за слабљење протеста, али им то не полази за руком.
На мети пропгандних спотова које емитиује Информер, тако се нашао студент Павле Цицварић, али упркос томе он поручује – не скидамо фокус са студентских захтева.
Још један од начина на који је власт рушила протесте у претходном периоду јесте ангажовање јаких полицијских снага које по правилу не хапсе оне који су изазивали хаос, већ активисте и случајне пролазнике.
И у овом случају, нико не сме да пошаље полицију на факултет, јер се студентске блокаде већи део дана одржавају легитимно управо у просторијама факултета.
Полако постаје јасно и да професионални провокатори „не раде посао“, како је то био случај раније. Управо је напад на студенте Факултета драмских уметности дигао на ноге хиљаде студената широм Србије. Тешко да би неко из власти дозволио да се тако нешто понови.
“Вероватно убацују своје у пленуме”
Професор на Филозофском факултету Огњен Радоњић за „Нову“ каже да је питање студената осетљиво за сваку власт.
„Прво, они су наша будућност и друго они су нечија деца. Опет, нису они потпуно непозната територија јер су у једном тренутку протесте 1 од 5 милиона преузели студенти, као што су и блокирали Ректорат са захтевом да Универзитет утврди плагијат министра финансија. Тадашња тактика је била да се протести 1 од 5 милиона издувају, што се и десило, а утврђивање плагијата их јесте погодило, али је председник констатовао да министар може да буде и неко са основном школом“, наводи Радоњић.
Сматра да студентска мобилизација брине власт и да вероватно сад раде на “убацивању својих људи”.
„У овом тренутку сам мишљења да их студентска мобилизација брине, али не толико да предузму конкретне акције које су видљиве голим оком. Сада вероватно убацују своје људе у студентске пленуме и контролишу ситуацију преко својих људи у студентским парламентима“, наводи саговорник Нове.
Професор Радоњић појашњава и шта би то студенти требало да ураде, како би протести били ефектни.
„Студентски покрет се омасовио, али и даље то није довољно. Надаље, студенти и професори сами не могу да издејствују испуњење захтева јер власт не погађа превише обустава наставе. Да би протест имао ефекта, осим још масивније мобилизације студената, неопходно је да се студентски протест централизује, односно да се формира Главни одбор протеста у којем ће седети по два представника сваког факултета у којем би се доносиле одлуке о координисаним акцијама које погађају режим и чине студенте видљивим у јавности“, каже Радоњић.
Чини му се да студенти, осим што, како каже, нису координисани, у недовољној мери комуницирају са јавношћу што је веома важно како би кроз своје деловање покренули ширу мобилизацију.
„Потребно је повезати се са различитим друштвеним групацијама од матураната, синдиката, професионалних удружења, организација цивилног друштва итд. Дакле, симбол постоји, крвава шака и тај симбол је потребно да виђамо на сваком ћошку, од тезги на пијацама, продавница, трафика, беџева итд. Дакле, везивно ткиво које симболизује овај протест мора бити прихваћено у ширим слојевима друштва што захтева централизовао одлучивање, интензивну комуникацију, видљивост на улици, медијима итд“, закључује Радоњић.
