Прочитај ми чланакВучићу су ноге у блату због смањења зарада у јавном сектору и пензија, председнички избори су му камен око врата јер има слабог кандидата где је неизвесна победа, примакла му се 2017. година када треба да изврши промену Устава Републике Србије у складу са ранијим договорима са својим менторима.
Вучићу су ноге у блату због смањења зарада у јавном сектору и пензија, председнички избори су му камен око врата јер има слабог кандидата где је неизвесна победа, примакла му се 2017. година када треба да изврши промену Устава Републике Србије у складу са ранијим договорима са својим менторима. Ситуација је врло тешка по садашњег премијера, поготову јер је донео исхитрену одлуку да изађе на превремене изборе 2016 године саветован од стране људи који се не баве тачним анализама и подацима већ више улизиштвом, дисциплином која омогућава удобан живот.
То је та фатална грешка, управо ти превремени избори, тада је СНС однео историјску победу, никада више гласова, на другој страни остали су без већег броја посланичких места у парламенту, тачније 27. Ти превремени избори 2016. године били су расписани да се обезбеди двотрећинска већина у парламенту за Уставне промене, међутим план је пошао по злу за владајућу већину, опозиција је испољила жилавост и народ је пружио отпор својом излазношћу на изборе. Сада премијер као и сваки коцкар када почне да губи у партији испољава жељу да повећа улог, да игра на све или ништа.
У медијима најављују, помало и актуелни председник Републике Србије, могуће ванредне парламентарне изборе 2017 године у исто време када и председничке, под плаштом пароле да треба проверити шта народ мисли о важним питањима. Да се не лажемо, Вучић није рад да подржи Николића, али је и свестан да ће Томислав Николић да му поцепа странку, ако он не буде кандидат којег СНС подржава. Верујем да сада премијер Вучић још мање спава, не због тога што пуно ради, већ због главобоље, јер нема човека поред себе који је реално могао да га саветује да не расписује превремене парламентарне изборе 2016 године.
А готово је сигурно да ће он расписати и ванредне парламентарне изборе 2017 године, што ће означити и његов политички крај. Потребну двотрећинску парламентарну већину за измену Устава Републике Србије неће имати, после могућих ванредних парламентарних избора 2017. године сигурно ће претрпети нови губитак у броју посланичких места, а у другом кругу председничких избора и он лично, ако буде кандидат за председника, вероватно ће изгубити, јер је наш народ познат по томе да уме да “зезне сигурицу” некоме ко се победи највише нада. Чак и да победи на председничким изборима, за њега лично то ће бити политичка агонија, јер неће успети да оствари зацртане циљеве у парламенту Републике Србије.
Шта бих ја сада урадио? Организовао бих прикупљање 100.000 потписа за организовање референдума на дан председничких избора са јасним питањем „Да ли сте за приступање чланству Републике Србије у Европску Унију“ и са тим приступом, обезбедио да референдум успе јер ће излазност бити велика. Да се не лажемо, већина посланика из СНС све најгоре мисли о Европској Унији, а тек традиционални бирачи СНС у огромној већини не желе да се уђе у Европску Унију.
Референдум је кључ за прекид понижавајуће политике коју сада Србија води зарад уласка у чланство у Европској Унији и једини ветар у леђа који у овом тренутку могу добити странке које се боре за национално достојанство Србије. На том таласу Референдума могуће су и здраве промене у политичком животу Србије. Улог у изборима увек може да буде већи, не поставља само премијер границу улога, већ кроз референдум то може да уради и опозиција. Српска напредна странка да је сигурна у резултат референдума одавно би га организовала и легализовала своју политику и паролу “Европска Унија нема алтернативу”.
Ствари на терену међу бирачима су ипак другачије, наравно да алтернатива увек постоји.
