Прочитај ми чланакДа се у Србији припрема нешто, постало је јасно после одласка Брајана Хојт Јиа из Београда. Поједине опозиционе странке, Сулејман Угљанин, медији као што су Слободна Европа започели су припрему терена за македонски сценарио у Србији.
Преносимо вам текст са портала Слободна Европа:
Како се десило да Македонија постане пример који показује да је ауторитарне режиме у региону и Европи могуће срушити демократским путем? Никола Груевски је популистичким методама владао Македонијом 10 година. Чинило се да има огромну подршку народа, да је непобедив, али се његова власт за пола године срушила као кула од карата. Како је то било могуће, пише Радио Слободна Европа.
„Могуће мирно срушити ауторитарни режим“
– Тај период је дуго трајао. Они су нам украли значајан део наших живота. Европска унија је дуго толерисала етаблирање једног ауторитарног режима у Македонији који нам је украо државу и урушио све њене институције. Ситуација је постала драматична када је Македонија економски колабирала и када је избила афера о масовном прислушкивању грађана – каже Љубомир Фрчкоски, професор Правног факултета у Скопљу и бивши министар иностраних послова Македоније и додаје:
– Веома важан фактор промене била је чињеница да опозициона партија – Социјалдемократски савез – није била растурена као опозиција у другим земљама региона. Она је преживела режим и успела да изнедри лидера – Зорана Заева, који је консолидовао странку излажући опасности и себе и своју породицу.
– Две године је трајао сукоб са режимом – и на политичкој сцени, и на улицама, и у медијима – што је резултирало драматичним уласком међународне заједнице у тај сукоб. Процес промене режима од ауторитарног ка демократском изведен је у периоду од годину и по дана. Македонски случај је показао да је ауторитарни режим могуће срушити релативно мирном транзицијом – истиче Фрчкоски.
Зоран Живковић, лидер опозиционе Нове странке и бивши премијер Србије каже да је најчудније то што је велика подршка Србије Груевском почела када је већ било јасно да он губи изборе.
„Македонија кристална кугла у којој се види како би изгледао пад Вучићевог режима“
– Вучићу и његовим партнерима је жао што је дошло до промене власти у Македонији зато што је власт Груевског била слична овој власти у Србији. То је ауторитарни популизам, где се стварају митови, где се на дневној бази лаже и манипулише бројкама о броју запослених и привредном расту. У Србији се данас лаже као што се у Македонији лагало за време претходне власти – објашњава Живковић.
– Међутим, смена недемократске власти у Македонији није први пример да ауторитарна власт може да буде промењена на изборима. Први такав пример имали смо 2000. године када је оборен режим Слободана Милошевића. Он је побеђен на изборима, а 5. октобар је био мирна демонстрација грађанске воље која је помогла Милошевићу да нађе врата и да изађе из свог кабинета – додаје он.
– Иако је Македонија много мања земља, она је као кристална кугла у којој можете видети како би изгледао пад Вучићевог режима који, када се погледа у огледало, сам себи изгледа огроман и супер моћан. Ауторитарни владаоци се боје сваког сценарија њиховог рушења. Они се боје да иду у опозицију, тај страх је перманентан и зато стално причају о заверама. Такав режим нема стабилну потпору, он се не заснива ни на каквим вредностима, то је режим једног човека и групе око њега. Зато се он и руши као кула од карата.- каже Фрчкоски.
„Београдски сценарио – пораз Вучића на изборима“
– Честитам Македонцима што су успели да се изборе са једним таквим злом. Мислим да је сада ред на нас у Србији. Надам се да ће београдски избори који су пред нама бити – ако не коначан обрачун са Вучићевим режимом – онда бар бити први корак – каже Живковић и закључује:
– Вучић је током своје председничке кампање у пролеће ове године стално понављао да опозиција жели да изазове македонски сценарио, а то по њему значи изазивање немира и нереда. Међутим, стварна опасност за њега је београдски сценарио, а то значи да буде побеђен на изборима и да, ако пружи отпор промени власти, додатним радовима слободних грађана буде отеран из своје канцеларије – као што је то било 5. октобра – и оде да ради нешто што зна.
