Џон Кери је на заједничкој конференцији за новинаре с Јацењуком рекао да САД разматрају могућност да Украјину снабдеју „одбрамбеним“ оружјем.

Под „одбрамбеним“ САД обично подразумевају антитенковско оружје, оклопна возила и авионе. У том контексту, изгледа да је тачна раније „процурела“ информација о испоруци антитенковског оружја „Џевелин“. Међутим, нема такве ствари као што је „одбрамбено“ оружје – исти „Џевелин“ је савршено употребљив у офанзивним операцијама, рецимо против утврђених објеката непријатеља. Све зависи од проблема који се решава уз његову помоћ.

Американци су приметили екстремно нервозну реакцију Москве на могуће снабдевање Украјине оружјем и сада ће то питање користити за уцењивање и испитивање граница стрпљења и могућности Москве. Оружје ће испоручити у сваком случају, само је питање шта ће САД успети да изтргују за одгађање. Не успеју ли нешто да добију, Американци ће оружје испоручити у најкраћем могућем року.

Очекивање, ако га има, да је могуће постићи договор са Американцима, делује наивно, или, искрено говорећи, издајнички. Американци су више него заштићени измештањем сукоба на страну територију, која им, уз то, уопште не треба, бар не нетакнута.

Циљеви Американаца ће се све грубље и видније манифестовати – њима треба да Русију увуку у директан сукоб са Украјином и, ако је икако могуће, са Европом. Једноставно речено, желе да натерају Русију да узме директног учешћа. Како год, слањем војске или званичним снабдевањем милиције опремом, оружјем и стручњацима. – није битно. Русија није показала способност да води савремени рат путем индиректног учешћа.

Кремљ јесте успео да подчини милицију, али било каква контрола над њом је могућа само у ситуацији њене потпуне зависности од нелегалне и непризнате помоћи. Додатна контрола преко „туриста“ и убијања непослушних команданата је на крају успела да милицију и герилске одреде потпуно подреди Москви и одузме им независност.

Јасно је и зашто. Милиција се активно супротстављала покушајима московских олигарха да створе исту онакву лоповску државу против какве су устали. Милицију се може натерати да се бори за интересе лопова и и пљачкаша само силом – и сада ће Москва наставити са својом деструктивном политиком „ми у томе не учествујемо“- политиком у којој се САД с њом играју као мачка с мишем. Политички неуспех мораће да буде замаскиран војном силом: што се касније деси, последице ће бити горе. У овој ситуацији, Москва не може све да одбаци – Крим је постао замка; рат у Донбасу и геноцид тамошњег становништва који спроводи Кијев омогућавају одлагање коначног решења питања Крима. Идеја да је неопходно рат завршити у Кијеву више не може посетити главе московских политичара – време је будаласто потрошено и ситуација се окренула за 180 степени.

Чак и ако Русија изненада одлучи да интервенише у Донбасу у једном или другом облику и да озваничи своје војно присуство, то ће опет бити најгори могући сценарио, осим што би предаја свега била још гора. Али темпо је изгубљен, свака акција ће од сада бити само одговор. Иницијатива је прешла у руке других.

Кери је изнео предлог који ће, ако буде усвојен, значити капитулацију Русије: „Све што тражимо је да се Русија и сепаратисти придржавају и поштују обавезе које су преузели и да спроведу озбиљно примирје, укључујући обуставу извоза наоружања и опреме, повлачење страних војних јединица са територије Украјине, ослобађања талаца, поштовање украјинских граница и њеног суверенитета. Ја вам гарантујем да ће САД бити гарант мира, ако се то успе постићи … „

Један занимљив детаљ: САД званично не признају присуство руских трупа на територији Донбаса, али позивају Русију да повуче неке стране трупе. Зато Кери са осмехом показује да су САД свесне руског присуства, али ипак више воле да се претварају да га не примећују. За сада.

Керијев предлог такође значи да ће после капитулације Русије они дефинисати како ће се ситуација у Украјини даље развијати. Кери је прогласио САД као јединог гаранта мира – не спомињући никакву Европу. Домороци су домороци. Шерифа није много брига из ког су племена.

Јасно је да се Москва неће предати. Барем за сада. Тада ће Обама направити гест беспомоћности и уздахнувши рећи нешто као: „Па, ми понудисмо…“, и покренути нову рунду ескалације сукоба.

Све ово је последица кукавичлука, недоследности и издаје. Наравно, присталице разних лукавих планова Кремља ће рећи да све иде како треба. Није то ништа посебно – рећи ће исто што и за било коју другу одлуку власти. Постоји такав посао -лизање претпостављених.

Међутим, у стварном животу, 2014 је била година потпуног и укупног неуспеха кремаљске спољне политике , неуспеха који је донео унутрашњу кризу. За сада, само економску. Али издаја се увек скупо плаћа, не треба доказивати. Шта ће бити 2015, тешко је рећи. Судећи по ономе што се дешава – логичан наставак 2014. године.

Ознаке: Џон Кери, Александар Јовановић, Ел Мурид, Русија, САД, Украјина