Прочитај ми чланак
Ако не знаш зашто се нешто десило или покушало да се деси, и ко стоји иза тог догађаја, само се упитај у чију је то корист и одмах ће ти све бити јасно.
Тако је и нама који смо 16. октобра присуствовали за наше прилике величанственој војној паради војске Србије ојачаној руском авијацијом поводом седамдесетогодишњице ослобођења Београда од фашиста и стогодишњице почетка I светског рата, коју је својим присуством увеличао председник Руске федерације Владимир Путин, одмах по њеном завршетку постало кристално јасно ко је организовао инцидент два дана раније на стадиону Партизана за време фудбалске утакмице између репрезентација Србије и Албаније, када је дрон са заставом велике Албаније летео над трибинама и над тереном.
Наиме, да је та шиптарска провокација изазвала крвопролиће на стадиону Партизана, поставља се сасвим оправдано питање да ли би све свечаности везане за Путинову посету уопште и биле одржане, а ако би и биле, несумњиво би остале у сенци неоствареног крвопролића.
Очигледно је да су инцидент организовали Американци преко својих сталних, дежурних извршитеља, пиуна, пешака, Шиптара, који већ деценијама не раде ништа на своју руку, већ само оно што им Амери нареде или одобре.
Хвала Богу, у свом науму Американци нису успели. Срби нису насели на провокацију, сем неколицине глупака који су утрчали на терен (или су можда и они били инструисани? Има и Срба који раде за Американце, зар не?), те су све прославе и војна парада добиле онај значај који и заслужују.
Америчка провокација није успела, нити је проливена крв, нити је било погинулих, док организатори неуспелог покушаја у својој глупости и наивности нису знали ни да се сакрију, те на војној паради, на свечаној бини, није било ни једног јединог представника те земље, чак ни из Америчке амбасаде у Београду, као да САД нису биле чланице, како Атанте, тако и антихитлеровске коалиције. Американци чак нису успели ни да одложе за сутрадан већ припремљене демонстрације Шиптара због очекиваног крвопролића у Београду, те су оне и одржане у више градова и у више балканских држава насељених Шиптарима. Смешна страна историје оствари се у збиљи, у стварности, а не само на филму.
Свако ко је 16. октобра присуствовао војној паради био је и сведок дирљивог сусрета нашег народа и наше војске. После пуно година манифестовало се њихово јединство и поред упорних настојања српских властодржаца од 2000. године па до дана данашњег да се оно раскине професионализацијом војске, која у себи садржи и њену политизацију, па чак и њену приватизацију. Дружење, грљење, фотографисање и на крају бесплатан војнички пасуљ за све посетиоце подсетили су нас на неко друго време, на време јединства народа и војске, на време слободе.
И ова америчка глупост у Београду само је још једна у низу глупости њене спољне политике у последњих деценију – две.
Њен најновији „бисер“, у светским размерама велика и ретка глупост, је бомбардовање положаја бораца исламистичког покрета коју су прогласили Исламску државу Ирака и Леванта. Тај покрет су иначе Американци и основали и организовали и наоружали да би њиме срушили Асадов режим у Сирији и пошто је веома ојачао и отргао им се контроли, принуђени су да га бомбардују како би спасили шиитски ирачки режим у Багдаду и како би заштитили своје курдске савезнике такође у Ираку.
Зар су били толико глупи да нису схватили да се иза сунитске мањине у Ираку, одувек налазио и данас налази, цео арапски, па чак и муслимански свет, сем неарапског, шиитског Ирана?
Бомбардујући положаје бораца Исламске државе Ирака и Леванта, Американци раде директно у корист својих дугогодишњих непријатеља, као што су Асадов и Техерански режим. Бомбардују једне своје савезнике да би спасили друге своје савезнике, док њихови непријатељи све то мирно посматрају и задовољно трљају руке, а засигурно се и слатко и злурадо смеју.
Данас је већ очигледно колико је била погрешна и чак глупа америчка одлука да, кад су већ војно интервенисали, повуку војску из Ирака. Колико је та одлука била заснована на потпуно погрешној процени.
Ето до чега све може да се доведе олако посезање једне светске суперсиле за војном интервенцијом по читавом свету, где је безброј најразличитијих, често супротстављених и веома сложених и компликованих чинилаца. Својим интервенционизмом на Блиском Истоку Американци су се на крају и уплели к’о пиле у кучине.
Због данашње глупе, наивне, опаке, опасне и чак смешне спољне политике САД-а, сви народи света морају да буду веома опрези и критични према њој, а не да је безпоговорно спроводе у дело. То се данас, пре свих других, односи најпре на народе Украјине, јер им прихватање и спровођење америчких налога неће донети ничега доброг, већ само велике штете и још веће несреће, без обзира како се ствари буду одвијале у будућности.
У америчкој спољној политици нема, нити ће да буде, ама баш ни једног јединог решења украјинске кризе, које би било добро и за народе Украјине.
(Србин.инфо – Алекса Мијаиловић)
