Прочитај ми чланак

АМЕРИЧКИ мегаломански планови

0

Коришћењем тактичких медија и хибридних операција САД за циљ имају демонизацију Русије. И даље ће се лажирати хуманитарне катастрофе. Користиће се методи из рата у БиХ, првенствено пропаганда и хуманитарни конвоји којима ће се транспортовати оружје, а не храна. Русима ће се подметати операције под лажном заставом, а руске униформе ће обезбедити Кијев и Чечени који нису лојални Кадирову.

americka vojska artiljerija

Коришћењем тактичких медија и хибридних операција САД за циљ имају демонизацију Русије. И даље ће се лажирати хуманитарне катастрофе. Користиће се методи из рата у БиХ, првенствено пропаганда и хуманитарни конвоји којима ће се транспортовати оружје, а не храна. Русима ће се подметати операције под лажном заставом, а руске униформе ће обезбедити Кијев и Чечени који нису лојални Кадирову.

САД ће наступати подмукло, служиће се прљавим играма, а постоје озбиљне информације да амерички естаблишмент разматра опцију обарања авиона који користи председник Путин. То би поново било оквалификовано као „грешка“, а у наведеном контексту предлагано је да се користи стингер или ракета са возила којим би управљао спец. тим са територије неке кавкаске државе, како би се заметнуо траг.

Јединице САД за спец. операције добиле су задатак да, поред осталог, уклањају експониране вође Исламске државе, документацију, све трагове који би указали на повезаност ИД са САД и Израелом, са њиховим агентима који су предводили тимове ИД у организовању финансијских трансакција, уопште дотура новца у ИД, експлоатације и транспорта нафте на договорена одредишта.

Процена нафтних корпорација које су, узгред речено, оствариле солидну зараду током рата у Сирији, гласи да нафтне залихе Сирије износе 2,5 милијарди барела и да Сирија поседује 400 милиона кубних метара гаса. Запосједање Сирије отворило би путеве према Азербејџану, Туркменистану, Казахстану и Узбекистану, земљама које су корпорације означиле као мете. Зато је неопходно да Асад буде свргнут. Турска, уз изговор да неће дозволити да падне сиријски град Азаз јер мора да заштити своја насеља уз сиријску границу, у ствари обезбеђује будуће нафтне токове.

Саудијска Арабија и Кувајт су одлучни у намери да финансирају америчке операције у Сирији, државни секретар Кери је чак рекао да су Заливске земље посвећене томе. Плин и нафта су приоритет. У току је пројектовање још једног нафтовода и гасовода који би водио од Уједињених Арапских Емирата до либанске луке на Средоземљу уз границу са Сиријом.

Несумњиво, јединице ИД су арапски пандам Блеквотера и представљају важан амерички алат у централној Азији. ИД ће се као опробани патент користити у прокси рату у Авганистану против Ирана и Кине. Амерички партнери у Ирану при томе су ирански Курди, а у Кини Ујгури, туркменски народ који живи у провинцији Синкјанг на северозападу земље. САД са Индијом планира остварити сарадњу, те ће Индији у Авганистану понудити концесије на коришћење рудника. У америчким плановима је и инвазија на Иран, чију луку Цхабахар такође намеравају препустити на коришћење Индији, којој је Цхабахар од важног привредног значаја. Само у овој години Индија је уложила 500 милион $ у развој ове иранске луке[1].

Индија има јаке економске везе са земљама Залива, 70% сирове нафте коју Индија користи долази из Залива, а 85% природног гаса који Индија увози долази из Катара. То је разлог што седам милиона индијских исељеника живи и ради у Заливским земљама, а половина од тог броја је у Саудијској Арабији. Индијска улагања у луку Цхабахар говоре о растућем утицају Индије у централној Азији и на Блиском истоку, што представља помак у традиционалном ставу Индије да се у прилике на Блиском истоку не треба мешати.

Стога је Индија за САД потенцијални партнер. Своје незадовољство политиком Пакистана, који је одбио да упути своје трупе Саудијској Арабији за потребе рата у Јемену, краљ Салман је манифестовао потписивање пет уговора са Њу Делхијем. Између осталог потписани су споразуми о размени обавештајних података у борби против тероризма и јачању сарадње у области одбране.[2]

Луку Цхабахар САД намеравају понудити и Кини, што треба да послужи као део пакета за кинески отклон од Руса. И за Кину је интересантан Авганистан, због Новог пута свиле. Уз то, према америчким проценама Авганистан поседује железо, кобалт, злато и бакар у вредности од хиљаду милијарди долара. Стога амерички идеолози рачунају да би кроз низ уступака могли изнудити од Кине прекид савеза са Русијом, а спремни су да се у том циљу одрекну и острва у Јужном кинеском мору, која ионако нису америчка. Њихова процена је да ће Кина, ако јој уз све наведено обезбеде неометану експлоатацију нафте, у томе јој помогну и у Африци, направити дистанцу од Русије. Кини су спремни помоћи и у решењу проблема са Ујгурима, које ће претходно радикализовати.

Све у циљу уништења Русије и православља на Балкану. Да би остварили своје планове на Балкану САД се морају ослонити на ЕУ, коју истовремено слабе форсирајући мигрантску кризу, што је парадокс. Мигранти су оруђе и за Србију, која ће због свог односа према мигрантима бити све више изложена медијским нападима. Гугл, Твитер и Фејсбук биће у тој функцији. Да ли ће се остварити претње на Балкану и распад ЕУ на А и Б лигу, биће извесно у мају месецу наредне године. Нови лидер ХДЗ подржава пут Србије у ЕУ јер је добио информацију да Србија неће отворити нити једно поглавље док „не реши питање Републике Српске и Додика“.

Америчке активности одвијају се у духу преваре, сходно идејама Бжежинског који сматра да Русе треба „заглавити“ у Сирији, и да ће то омогућити САД да преузму глобално вођство. Према мишљењу Бжежинског САД су још увек водећа светска војна и економска сила, Русија је ослабљена санкцијама, а рад са руском опозицијом и припрема терористичких акција против Русије, одвија се добро. Извршиоци су ЦИА, МИ6 и Сорош, који на располагању имају логистику и специјализовано људство великих корпорација које желе руске ресурсе. Амерички планови су мегаломански, подсећају на планове Наполеона и Хитлера.

[1] http://www.americansecurityproject.org/india-iran-chabahar/

[2] http://www.americansecurityproject.org/india-iran-chabahar/

5 коментара “АМЕРИЧКИ мегаломански планови

  1. xyz каже:

    АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ОБЈАВИЛИ ИСТИНУ – Ево како смо пролазили у ратовима и интервенцијама!

    „Америчка војска требало би да превазиђе пуко убијање људи и разарање ствари – али то не чини“, пише амерички лист „Натион“.

    Американци очекују да у свему буду најбољи. То је потврдила и прва дама Мишел Обама, која је САД недавно назвала „најбољом државом на свету“. Хилари Клинтон отишла је и корак даље, назвавши Америку „најбољом државом која је икада постојала“. С друге стране, Доналд Трамп има потпуно супротно мишљење, и сматра да је Америка у тешком стању, те да су „дани величине“ одавно иза ње, али да ће он Америку поново учинити великом, ако му гласачи укажу поверење и изаберу га за председника.

    Своју нарцисоидност и осећај моћи Американци су стекли пре свега због својих војних интервенција, пише амерички магазин „Нејшн“.

    Часопис наводи да су у својим „раним годинама“ САД поставиле бројне црне рекорде – истребиле урођеничка племена, кажњавале Мексико и Шпанију…али да то није ништа према ономе што је дошло касније.

    – Наша војска једна је од најбољих и уједно најфинијих борбених сила на свету – изговорио је недавно Барак Обама и побрао аплаузе својих присталица, аи уједно изазвао смех, тугу и запрепашћење у остатку света, пише „Натион“. Да ствар буде гора, та изјава је практично идентична оној коју је изнео Џорџ Буш млађи, Обамин претходник и човек који је умногоме допринео разарању Блиског истока.

    У годинама између ове две изјаве, САД су учествовале у девет ратова, показују подаци које је доставио СОЦОМ, односно Команда специјалних операција САД.

    Биланс „највеће и најфиније борбене силе“ је следећи: нула победа, два пораза и седам нерешених.

    Овај резултат објављен је у извештају „Век ратовања и сиве зоне“ – који обједињује и испитује све америчке ратове и војне интервенције у последњих 100 година.

    Пензионисани генерал Ендрју Бацевиц, данас професор историје и међународних односа на Бостонском универзитету, верује да је овај извештај „поприлично тачан“, нарочито део после 11. септембра 2001.

    – Иако Хилари Клинтон упорно инсистира на том термину како смо ми ‘највећа војска коју је свет видео’, никако да се дотакне резултата. Шта смо ми као та ‘велика сила’ успели да постигнемо? Чињеница је да ми своје циљеве нисмо успели да остваримо – каже генерал.

    12 победа, 9 пораза и 43 ремија?

    Извештај и резултате о америчкој ратној историји у прошлом веку СОКОМ представља спортским речником: 12 пута су Американци победили, девет пута изгубили, а невероватних 43 пута било је „нерешено“.

    Од чак 64 конфликта у 100 година, Команда је само пет окарактерисала као ратове (два светска рата, „Пустињска олуја“ – победе, Вијетнам – пораз, и Кореја – нерешено). У осталим мањим конфликтима, које СОЦОМ назива „сивом зоном“, биланс је следећи: девет победа, осам пораза и 42 нерешена исхода.

    – Када погледате овај биланс, схватате да је то јако лоше. На први поглед делује да има мало тих пораза, али и ненормално много исхода сукоба који су описани као нерешени. Схватите да је већина тих такође изгубљена. Зато сви морамо да се запитамо зашто су САД тако неефикасне у том погледу – каже генерал Бацевиц.

    Убијање и разарање

    Може ли америчка војска после 2001. истовремено бити „највећа на свету“ ако губи ратове и квазиратове?

    Током предизборне дебате Републиканске партије раније ове године, тада још кандидат Мајк Хакаби рекао је да је сврха војске да „убија људе и разара ствари“. Да ли је то заиста тако? „Натион“ пише да „нико о томе нема појма“. Јер, велики број америчких интервенција је заборављен, испарио из сећања просечних Американаца, али и остатка света.

    Јер, ко се сећа интервенција у Либану (1958.), Конгу (1964. и 1967.), Доминиканској републици (1965.), Камбоџи (1975.), Ирану (1980.), Ел Салвадору (1980-1982.), Гренади (1983.), Чаду (1983.), Либији (1986.), Персијском заливу (1987-88.)Хондурасу (1988.), Панами (1989.), Сомалији (1992-95.), Хаитију (1994-95.), Албанији (1997)…

    „Нити се ко сећа, нити зна који је био исход ових интервенција. Да ли су те операције заиста биле против фактора који прете америчкој безбедности? Да ли су те интервенције осигурале безбедност у свету? Шта ћемо са Ираком и акцијом „највеће светске војске“ у тој земљи?“, пита магазин.

    У марту 2003. године тадашњи министар одбране САД Доналд Рамсфилдд рекао је следеће:

    „Наш циљ је одбрана америчког народа, уништење ирачког оружја за масовно уништење и ослобађање народа у тој земљи.“

    Међутим, акција у Ираку претворила је ту земљу у магнет за терористе: створен је злогласни калифат који је затровао и суседну Сирију и само повећао нестабилност. Елиминација оружја за масовно уништење није успела јер се испоставило да то оружје никада није ни постојало. Ослобађање ирачког народа завршило се смрћу стотина хиљада и присилном евакуацијом милиона људи. Земља је постала дубоко подељена између верских група. Шта ћемо са америчким народом? Американци се свакако не осећају одбрањеним. Према анкетама, Американци се више плаше тероризма данас него тик после 11. септембра. А знате чега се навише плаше? Терористичке групе која се рођена и одгојена у америчким затворима широм Ирака – ИСИС-а, пише „Натион“, и закључује:

    „Знате шта је једино сигурно? САД иза себе имају век сукоба и убијања људи од Никарагве, Немачке и Јапана, и разарања земаља од Кореје и Вијетнама до Ирака и Авганистана. Константно смо у рату од 1980. године, а победе се могу пребројати на прсте једне руке. Можемо да убијамо, разарамо, али не можемо да остваримо политичке циљеве. Зато нисмо ни близу тога да будемо ‘највећа војска свих времена’“, закључује амерички лист.

  2. xyz каже:

    Мислим да ВВ Путин размишља као Драгче у серји “мој рођак са села“, од мене тренутно можете добити само куурац!

    1. Zoran Lekic каже:

      Или Амери ако сте слободни око пола три, дајем вам дозволу да ме пољубите у дупе.

  3. Zdravko Radukic каже:

    Ma једино што могу је да сниме пар филмова у Холивуду.

  4. тек успут каже:

    „У америчким плановима је и инвазија на Иран, чију луку Цхабахар такође намеравају препустити на коришћење Индији… Луку Цхабахар САД намеравају понудити и Кини…а спремни су да се у том циљу одрекну и острва у Јужном кинеском мору, која ионако нису америчка.“
    —-
    Амери нуде туђе као да је њихово :)
    Очито је да је велики рат све ближи јер ова наказна држава неће стати са својим рушилачким плановима покретаних безграничном похлепом.

Коментари су затворени.