Прочитај ми чланакЉуди који критикују мешање Вашингтона у унутрашње послове независних и суверених земаља често заборављају улогу Сједињених Држава у распаду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Бивша Југославија је била претходник за будуће америчке интервенције у Авганистану, Ираку, Либији и Сирији. Хрватска, Босна и Косово су биле одскочна даска за западни концепт хуманитарних интервенција, које су у стварности биле изговори за осигурање и повећања америчке глобалне хегемоније.
Ипак, интервенција Вашингтона на Балкану деведесетих је имала непосредни циљ. Док се Ото фон Бизмарк, легендарни први немачки канцелар, наругао интервенцији на Балкану, речима да регион „није вредан костију ниједног померанског гренадира“, САД су имале другачији поглед на ствар.
За Вашингтон, помоћ при слому Југославије би не само створила државе клијенте за САД, већ би и отерала Русију са Балкана или у најгорем случају ограничила њен утицај у региону (историјски, Русија има блиске везе засноване на пансловенизму и православном хришћанству). Америчко присуство на Балкану би дозволило САД да прошири моћ изван региона, као што је камп Бондстил на Косову, који им помаже у томе последњих двадесет година. Узгред, то је једна од највећих војних база САД на свету која прима седам хиљада војника и доста војне опреме.
Данас су Хрватска, Босна и Косово амерички клијенти. Вашингтонов процес колонизације Балкана није још завршен. Србија и Русија стоје на путу САД да потпуно загосподари регионом.
Током своје историје Србија је одолела страним окупаторима, од Отоманског царства до Аустроугарског царства, немачког Трећег рајха. Ипак, откако је свргнут Слободан Милошевић 2000. у изборима у којима су Американци одиграли одлучујућу улогу, САД су почеле да колонизују Србију.
Данас, у кључним српским институцијама се налазе надзорни званичници НАТО, почев од Министарства одбране до Министарства спољних послова, од судства до државне службе.
Ово је додатно понижавајуће пошто НАТО представници седе у згради коју је НАТО делимично разорио током бомбардовања Србије 1999.
Како би се Србија ослабила и осигурало да неће пружати отпор диктатури Вашингтона, САД су охрабриле и признале једнострано проглашење независности Косова 2008, а и превидели нерегуларни референдум у Црној Гори 2006. Последица ових илегалних акција је да је Београд изгубио контролу над Косовом и Црном Гором, смањујући величину и ауторитет Србије.
Упркос Вашингтоновом убацивању у Србију, потпомогнутим Европском Унијом и убрзаним под тренутним премијером Александром Вучићем, све више обичних људи схвата изузетно штетан ефекат америчког утицаја у њиховој земљи – политички, економски, војно и социјално – и антизападна осећања у Србији су сада раширена.
Охрабрена својим повратком на међународну сцену и успехом спољне политике на Криму и у Сирији, Русија је почела да се више интересује за Балкан. Москва разуме геостратешки значај Балкана за руску националну безбедност и попут царске Русије почиње да искоришћава проруско расположење у Србији, Црној Гори, Републици Српској (српски ентитет Босне и Херцеговине) и Македонији.
Македонију сада САД сматрају ефективном за одржање Американаца на Балкану, потлачивање Срба и избацивање Руса са Балкана.
Вашингтон, који активно тражи и НАТО и ЕУ чланство за Македонију, добро зна да политичке, економске и културалне релације између Русије и Македоније постпуно напредују последњих година, што се показало конструкцијом руске православне Цркве Светог Тројства 2015. у Скопљу. Тај револуционарни догађај је водио архиепископ Стефан, из македонске православне цркве, који је и освештао место.
Иако је Македонија независна већ 26 година, то је јако крхка земља углавном због неуморне заједнице Албанаца, који чине четвртину македонске популације.
Откако су САД бомбардовале Србију у знак подршке Ослободилачкој војсци Косова, етнички албанској терористичкој организацији са снажним везама са организованим криминалом, Вашингтон гаји екстремно јаке везе са Албанцима на Балкану – у Албанији, Косову и Македонији.
Надмоћ САД у региону опстаје у великој мери захваљујући подршци коју добијају од Албанаца (Албанци су једни од најватренијих присталица Америка на свету). То је узајамно корисна веза, такође, јер је циљ Албанаца да одузму Косово Србији остварен помоћу НАТО бомбардовања Србије и последичног повлачења војске и полиције из ове српске провинције, док је огромна политичка снага Албанаца задобијена помоћу Охридског споразума у Скопљу 2001, након албанске терористичке кампање у земљи.
Под патронажом Америке, темељи за Велику Албанију добијају свој облик. Области које спадају у Велику Албанију су Косово, делови Македоније, попут Тетова, Прешево у Србију и делови Црне Горе.
Услед историјских веза Србије и Македоније (панславизам, православље и опрез од територијалних амбиција Албанца), унапређењем веза између Русије и Македоније, антизападним расположењем које драстично расте у Србији и повратком Русије на међународну сцену, САД почињу да предузимају мере како би очувале своју доминацију на Балкану. И којим средствима? Играјући на карту Албанаца.
Тренутно је у Македонији међународна криза, у којој су две опозиционе стране македонски председник Ђорђе Иванов и лидер опозиције Зоран Заев, кога подржавају етнички албанске политичке партије.
Иванов неће дати дозволу Заеву да формира владу, плашећи се албанских сецесиониста у Македонији, који могу извући корист и погоршати везу са Скопљем у циљу Велике Албаније.
Заговорници Велике Албаније су јасно показали своје учешће у кризи у Македонији. Самопрозвани председник Косова, Хашим Тачи, позвао је етничке Албанце у Македонији да „преузму судбину у своје руке“. Одговарајући на кризу у Македонији, руски министар спољних послова је оптужио САД и ЕУ да се мешају у унутрашње послове земље и подржавају „пројекат Велике Албаније која укључује бројне области држава Балкана“.
Играњем Вашингтона на албанску карту у Македонији, земља може престати да постоји или да се значајно смањи њена величина, тиме лимитирајући руско присуство тамо. Делови Македоније доминантни Албанцима би се могли ујединити у један ентитет и урадити оно што је и Косово: постати де факто независни, а онда једног дана једнострано декларисати независност.
Упркос новој администрацији САД, постоје мале шансе да ће председник Доналд Трамп променити политику Вашингтона на Балкану и напустити Албанце. Трамп је штавише показао пуну подршку Косову у фебруару када је послао поруку самопрозваном косовском председнику Тачију (човеку са везама са организованим криминалом) честитајући Косову такозвану независност.
У писму, амерички председник пише: „У име Сједињених Држава, драго ми је да честитам људима Косова њихов дан независности 17. фебруар. Партнерство наше две земље се базира на заједничким вредностима и интересима.
Суверена, мултиетничка, демократска будућност Косова лежи на стабилном и просперитетном Балкану који је потпуно интегрисан у међународну заједницу… Радујемо се наставку наше широке и дубоке сарадње.“
Трамп, који попут Тачија има везе са организованим криминалом, се неће одрећи америчког утицаја на Балкану, јер ће наставак доминације Америке у региону помоћи председнику САД да обезбеди надмоћну америчку снагу, заједно са његовом молбом да повећа ионако надувен буџет за одбрану и направи највећи нуклеарни арсенал на свету.
Македонија је земља у којој почиње да се показује Вашингтонова одлучност да остане доминантан на Балкану. Америчко-албанска алијанса је смртоносна за безбедност и стабилност овог историјски несталног региона. За Американце и Албанце ово је ситуација у којој у сваком случају побеђују. Уз помоћ Албанаца САД остаје водећа спољна сила на Балкану. Уз помоћ Американаца албански циљ стварања Велике Албаније ће имати још један подстрек.
Председник Трамп почиње да игра на карту Албанаца у Македонији. Учинимо „Америку великом поново“ добија другачију димензију.
О аутору: Др Маркус Пападопулос је издавач и уредник „Politic First“, издања које није присталица британског парламента. Има докторат из руске историје и специјализовао се за Русију, остатак бившег Совјетског Савеза и бившу Југославију.
Превод за Србин.инфо: Етома
