Прочитај ми чланакАко не обратимо пажњу и не учинимо све што можемо да ојачамо везе и помогнемо Западном Балкану да постане економски стабилан, пропустићемо историјски тренутак, а то не смемо дозволити, поручио је амерички сенатор Рон Џонсон на недавној конференцији у Вашингтону, у организацији америчког Атлантског савета.
Шта су још рекли високи амерички званичници, представници међународних финансијских и других организација, те експерти, у дебати посвећеној „обликовању балканске будућности у доба несигурности“, коју је организовао Атлантски савет?
Хојт Ји, високи функционер Стејт Дипартмента и управо именован за амбасадора у Македонији, рекао је да се проблеми у региону морају „решавати ургентно“.
„Оно што нам треба је једна свеобухватна анализа, коју тренутно немамо. Проблеми се морају решавати ургентно“, изјавио је он и додао да ће, ако се ти проблеми не реше западни Балкан бити нестабилан.
Такође је истакао да су важна партнерства – између влада, са ЕУ и САД која представљају двосмерну улицу, али је поменуо и значај посвећености руководстава земаља региона, нарочито посвећеност процесу евроатлантских интеграција.
Поводом америчког учешћа у решавању питања на западном Балкану, Ји је нагласио да су САД укључене и да намеравају да остану део тог процеса.
„За нас је важно да Балкан успе. Важно је за Европу и за САД да се западни Балкан развија у стабилније и просперитетније место“, поручио је Ји.
Коментаришући актуелну политичку ситуацију у Македонији, он је оценио да је у тој земљи дошло до значајног напретка.
„Видели смо веома тесно партнерство међународне заједнице – ЕУ и САД, али што је још важније спремност политичких странака, посебно опозиције да слободно изражава своје ставове и учествују на изборима, што је изнедрило про-реформску, про-европску и про-западну владу“, навео је Ји.
Сирил Милер, потпредседник Светске банке за Европу и централну Азију, истакао је да су кључне области реформи на западном Балкану концентрисане на баријере на тржишту рада, које и даље постоје.
„Свака земља у региону има снажну агенду раста, а тај план раста подразумева решавање наслеђених проблеми из прошлости и то да приватни сектор може бити део тог решења“, рекао је Милер.
Јануш Бугајски, виши сарадник Центра за европске политичке анализе, сматра да је најбољи начин да регион изађе на крај са дуготрајним политичким проблемима да буде још одлучнији и „издржљивији од изазова“.
На питање шта тачно може да се уради, колико брзо и ко то може да уради, Бугајски је предложио три стратегије – прва је борба против дестабилизације споља, изградња функционалних и међународно признатих држава и интеграција сваке од њих у ЕУ и НАТО.
Извршна директорка Европског фонда за Балкан, Хедвиг Морвај, констатовала је да смо „сведоци врло сложене ситуације на западном Балкану“.
Та ситуација је, како је рекла, „делимично узрокована чињеницом да смо изгубили смернице, а у овом времену врло компликованих глобалних промена и времену неизвесности било је веома тешко балканским земљама да остану на стабилном курсу изградње демократије“.
