Прочитај ми чланакАмеричка агенција за међународни развој (УСАИД) ће Београду дати средства за промоцију медијских реформи у Србији. Нацрт је објављен на службеној страници агенције под именом Јачање активности медијског система (Strengthening Media Systems Activity).
Према документу, сврха пројекта је “побољшати” законске, регулаторне и економске увјете за рад у медијском сектору у Србији.
Пројект не само да ће утјецати на новинаре и издаваче, него и “особе и организације које заговарају слободу медија”, Агенцију за маркетинг и ПР агенције, као и “јавна тела која све то уређују”.
Покретање иницијативе се планира након 6. септембра 2017. године, а УСАИД вјерује како тренутна економска ситуација у Србији омета “незаовисност и објективност локалних медија”.
Аутори уговора ће “промовирати законске иницијативе и придонијети промјенама у тржишним увјетима у медијском сектору Србије”.
Према том документу, сврха пројекта је стварање економски одрживог нзависног медијског сектора. Међутим, неки српски парламентарци вјерују како се ради о покушају вршења притиска на власти да крену путем за пријам у НАТО пакт.
УСАИД оповргава и тврди како планира лобирати за реформу српског законодавства у подручју медија и да је америчка влада недавно издвојила новац за пројект који ће “побољшати постојеће српско законодавство у подручју медија”.
“Сврха пројекта ‘Strengthening Media Systems Activity‘ је побољшање законских, регулаторних и економских увјета за рад медија у Србији”, наводи се у документу.
“Недавно проведене системске реформе у медијском сектору нису дале жељени резултат, јер није дошло до појаве медијског сектора земље који би био економски одржив и развијао медије у тржишним увјетима”, наводи се у документу.
Пројект не само да ће утјецати на новинаре и издаваче, али и особе и организације које заговарају слободу медија. Такође, је потребно олакшати развој и провођење информативне кампање намијењене обавјештавању о особама одговорним за доношење одлука, актуалним информацијама, истраживачким подацима и хитне потребе судјеловања медија на тржишту”, каже се у документу.
Као што је наведено, почетак пројекта је предвиђен након 6. септембра ове године и иницијатива Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) у Србији ће се проводити до 2021.
УСАИД тврди како тренутна економска ситуација у земљи спречава независност и објективност српских медија. Агенција намјерава развити “партнерство с медијским сектором земље“.
Такође, ће се основати поставити мрежа “заговорника слободе“, односно, “промицат ће се развој великом и широке мреже локалних активиста који заговарају за слободу медија и који ће судјеловати у процесу реформе медија”. Ове особе и организације ће помагати у лобирању за промјене у законодавству. Мрежа ће укључивати ”традиционалне медије”, “међународне партнере” и остале заинтересиране за “високо квалитетну јавну управу”, “владавину права” и “улазак Србије у ЕУ”.
УСАИД у Србији није одговорио на питање новинара колико ће новца бити додијељено за пројект и који медији у Србији га могу добити.
Ово није први покушај са Сједињене Државе покушавају утјецати на српске медије. У 2013. години је УСАИД је покренуо пројект вриједан 248 000 долара, којим је кнамеравао “ојачати и подржати демократски развој Србије кроз ширење медијске писмености и јачање независног и одговорног новинарства”.
Заступник српског парламента Дејан Мировић је рекао како је лобирање УСАИД-а за реформу медија отворени притисак на предсједника Александра Вучића.
„Мислим да нам предстоји кампања за чланство Србије у НАТО пакту. Но, све анкете у Србији показују да се 70-80% становништва противи НАТО-у. Предсједник Србије је рекао раније да су људи против уласка у Савез, али ако желе брзо ући у Европску унију требају размишљати и о уласку у НАТО”, рекао је Мировић, који сматра и да је притисак на Вучића повезан с руским могућим руским плановима за изградњу базе у Нишу.
“Узмимо примјер Црне Горе, јер је тако било и код њих. Већина људи жели сарађивати с Русијом и сматра Русију најважнијим пријатељем Србије. Међутим, предсједник Вучић жели ући у ЕУ и успоставити сарадњу с НАТО пактом”, додао Мировић.
Спољни утицај
Притисак на Александра Вучића, што год мислили о њему, био је видљиво током протеста у априлу у Србији због предсједничких избора. На скуповима су судјеловали млади људи и студенти. Демонстранти су узвикивали слогане како су “против диктатуре” и “Доле Вучић!”, а тврдили су како су то “аполитични протести и да не подржавају ниједну страну”. Прилично чудна дефиниција за протесте, који су, наводно, “аполитични” и “долазе из народа”, “немају организатора”, а против су одређене политике, странке или особе. На демонстрацијама 6. априла је судјеловало око 5000 људи.
Тада је српски Информер објавио репортажу да протести могу бити финансирани од стране познатог америчког милијардера Џорџа Сороша.
Након пројекта којег је најавио УСАИД, чини се да је српски лист био у праву, јер су млади који су судјеловали у простестима захтијевали управо “већу независност медија”.
Важно је напоменути да у Београду постоји неколико издања која активно критикију политику водства Србије. То су, на примјер, БИРН и Инсајдер, али и многи други и који међународне догађаје описују дословно као да читате Ројтерс, ЦНН или ББЦ.
“Владајућа Српска напредна странка нема довољно овлашћења да спријечи окупљање грађана”, пише тада Инсајдер, који додаје како су његови новинари, такође, активно подржавали демонстранте и редовито покривали окупљања у априлу.
„Судионици “Марша против диктатуре” су тражили крај ауторитарне владавине, поштене изборе, те да се чланови политичких странака макну из водећих мјеста у државним подузећима и децентрализацију земље”, наводи се у чланку.
БИРН је такође био врло критичан према властима у Србији. Важно је напоменути да интернетско издање БИРН на листи партнера има агенције као што у “Глс Америке”, а донатори су му америчка Национална фондација за демократију (НЕД) и УСАИД.
Заправо су демонстрације у априлуу били увод у процесе који тек слиједе, а један од њих је и “реформа медија” у Србији у новом облику једино може помести оне који се противе евроатлантским интеграцијама земље, јер други већ постоје и прилично су моћни.
Србија и не мора ући у ЕУ и НАТО за годину или двије, али је јасно да се полако крчи пут и тој опцији, коју ће, једном “реформисани”, медији приказати као “природан процес ка историјском путу једног од европских народа”.
БОНУС ВИДЕО
Александар Радић, коментатор и војнобезбедоносно-политички аналитичар и Зоран Радојичић, народни посланик и председник Савета за одбрану и безбедност Српског покрета Двери у разговору са гл.одг.уредником Србин.инфо, Дејаном Петром Златановићем, анализирали су тренутно војно безбедоносно стање у Србији, српским земљама на Балкану и државама у суседству.
