Последњи етинички сукоби у Макединији имали су за циљ да пошаљу јасну поруку балканским државама, али и Руској федерацији.

Моменат нове албанске побуне у Скопљу није био нимало случајан, а по свему судећи, Вашингтон је одлућио да пројекат Велике Албаније убаци у већу брзину. Разлог је једноставан: отворити ново жариште у Европи и дестабилизовати Балкан како би се на тај начин спречило све веће ширење утицаја Русије у региону, али и изградња Јужног тока.

Нема сумње да би Америци, уз Украјину одговорало још једно „буре барута“ на територији Европе, нарочито ако се узме у обзир чињеница да је управо Балкан регија коју званична Москва жели као партнера и коју многи виде и као мост између Русије и Европе. Да би то макар успорили, у Вашинготну су решили да повампире стогодишњу идеју о стварању „велике Албаније“, на кратко реализоване уз помоћ фашиста 1941. године.

Овај циљ САД остварују у сарадњу са Турском, чије руководство све чешће даје отворене империјалистичке изјаве са циљем повратка на Балкан. Не треба заборавити да је по анализи независног и угледног „Глобал рисрч“ политичког института из Канаде (Центар за истраживање глобализације) пројекат стварања „Велике Албаније“ предвиђен до 2016. Године.

Зато неће бити изненађење ако албанска мањина у Македонији радикализује протесте, што ће бити знак и да се покрену сви Шиптари у региону. Док лидер такозване „Природне Албаније“ Кочо Данај прети да ће Шиптари доћи све до Ниша, наша Жандармерија је у неколико наврата проналазила велики арсенал оружја у Прешеву и околини.

Према мишљењу многих аналитичара ово прекомпоновање Балкана може да прође и без великих конфликата (можда мањих отпора у Македонији и Грчкој) и то објашњавају тиме што су Црна Гора и Македонија веома зависне од америчке помоћи и утицаја. По њима, за ново геополитичко преслагање региона Београд, Скопље, Подгорица и Атина (притиснута дуговима од стране Запада) даће „изнуђени пристанак“.

С дреге стране, грчки политиколог Димитрис Панатојакис, каже да пројекат „велике Албаније“ не може да се заврши демократским путем:

– До својих циљева на Косову су стигли ратом, а у БЈР Македонији би могли да их остваре са мањим сукобима. Али, што се тиче Грчке, она је, и поред свих економских проблема, и даље озбиљна и јака држава.

Постаје јасно и због чега се јак антисрпки елемент у нашој земљи противи обнови ваздухопловства и ПВО система Војске Србије, као и приближавању и све чешћим војним вежбама са руском армијом.

Поред садашње територије Албаније у велику шиптарску државу, требало би да уђу и Косово и Метохија, долина Прешева у јужној Србији (општине Прешево, Бујановац, део Медвеђе), западни део Македоније, јужни и источни делови Црне Горе са Улцињом и деловима општине Плав и Рожаје, као и грчки јужни Епир, с тим да Грци већ дуже време играју на карту асимилације албанске националне мањине.

ДЕВЕТ КОРАКА КА УЈЕДИЊЕЊУ

Фазе стварања „велике Албаније“ по Панатојакису:

1. Расформирање Југославије – готово
2. Стварање државе Косово – готово
3. Унификација албанске нације – у току
4. Иницирање уставних процедура за уједињење одлуком председништва Албаније, на основу устава – у току
5. Формирање конфедерације Албанија-Косово – у плану
6. Захтев за федерализацију „БЈР Македоније“ – у плану
7. Издејствовати признање геноцида над Албанцима Чамеријске крајине (Грчка) – у плану
8. Активирање одлука Потсдамске конференције из 1945. за повратак Албанаца на територију Грчке – у плану
9.Уједињење у једну државу – крај.

(СРБИН.ИНФО – Алексеј Димитријевић)

Ознаке: "Велика Албанија", Алексеј Димитријевић, анализа, Русија, САД, Србин, СРБИН.инфо, „Балкан”