Прочитај ми чланакУ најновијем извештају Пентагона, “Јачање безбедности и стабилности у Авганистану” Enhancing Security and Stability), америчко Министарство одбране признаје “како је Авганистан у критичном тренутку у борби против терориста и наоружаних група”.
Шеснаест година након инвазије Авганистана од стране НAТО пакта, на челу са Сједињеним Државама, азијска земља се суочава са сталном пријетњом око 20 терористичких и побуњеничких мрежа.
У новом извештају припремљеном за амерички Конгрес, Пентагон описује ситуацију у Авганистан као “земљу с највећом концентрацијом екстремистичких и терористичких група на свијету”.
Иако је циљ инвазије Вашингтона био свргнути талибане с власти и уништити Ал-Каиду, сада Пентагон наводи како авганистанске и америчке власти траже мир кроз преговоре с талибанима.
„Aмеричка и авганистанска владе се слажу како је најбољи начин да се обезбеда трајни мир и безбедност у Авганистану кроз помирење и политичко решење с талибанима“, наводи се у споменутом извештају од 102 странице, објављеном, на службеним страницама Пентагона.
Текст говори о заједничким напорима Вашингтона и Кабула против терориста Ал-Каиде и “Исламске државе”, рекавши да се утјецај потоње терористичке групе, која је била присутна у шест авганистанских покрајина, сада ограничена на четири општине у покрајини Нангархар.
Што се тиче броја напада и људских жртава, извештаји наведе да је у шест месеци, од 1. 12. 2016. до 31. 05. 2017. године, непријатељ извео 4806 напада, или 801 напад месечно.
Успоредбе ради, у раздобљу документираном у претходном извештају је било 4727 напада, или 788 месечно. Пет америчких војника је убијено, а 36 рањено. Било је и 38 напада на авганистанске снаге безбедности.
Многи аналитичари вјерују да је главни разлог кризе у азијској земљи инвазија проведена у 2001. од стране НAТО пакта и да је тадашња агресија само погоршала услове у земљи. Талибани су наставили своју побуну, а организирао се и ИДИЛ.
Према америчким властима, ИДИЛ у Авганистану има између 600 и 800 милитаната у својим редовима. Друге процјене указују да их је најмање неколико стотина више.
У сваком случају, најновији извештаји које ће бити представљено Конгресу потврђује изјаву америчког војника, који је још крајем 2015. и када су се најављивале велике операције талибана на цијелом територију земље, рекао:
„Ово није стратегија и у ствари је, у овој врсти окружења, рецепт за катастрофу”.
Пентагон сада признаје да би трилатерални преговори америчке и авганистанске владе талибанима барем могли сузбити пријетњу Ал-Каиде и Исламске државе, иако се и талибане службено сматра припадницима терористичке организације.
Но, за сузбијање терористичке пријетње најмање 20 познатих терористичких и побуњеничких група би НAТО требао послати велики контингент копнених снага, на што не би пристале бројне чланице Северноатлантског савеза, а вјеројатно такву кампању не би одобрио ни амерички Конгрес.
Авганистанска војска и снаге безбедности се не могу носити с терористичком пријетњом и било какав мир с покретом талибана виде као једино решење.
Разлог је што НAТО у 16 година није успио изградити јаке и учинковите безбедносне авганистанске снаге, било да говоримо о војсци, полицији или обавјештајним службама. Све што се радило, радило се погрешно.
На крају је резултат био да је Кабул уочи прошлогодишње талибанске побуне имао Авганистанску националну војску (AНA) једва способну за обављање функције војне силе.
Од укупно 101 пјешачке јединице, само једна је у извештају за први семестар прошле године описана као “учинковита и борбено спремна”, а за 38 јединица је закључено како имају “велике проблеме”. Према подацима извештаја америчког генерала Џона Ф. Кампбеле бившег комаданта мисије “Resolute Support” и америчких снага у Авганистану, од 17 јединица стационираних у талибанским провинцијама Кандахар и Забул, 12 јединица имају само “ограничену” спремност.
У 2015. години су смртни случајеви у односу на 2014. порасли за 42 посто и Авганистанска национална војска је имала више од 8 000 мртвих, што значи да је у просјеку сваког дана током 2015. године губила 22 војника. Према подацима Уједињених нација (УНAМA), 2016. се тај тренд наставио, али се драстично повећао број цивилних жртава и прошле године досегао рекордну разину.
Све то је утјецало на морал авганистанске војске и снага безбедности, међу којима су високи борбени губици придонијели повећаној стопи дезертерства, а неки су авганистански војници прешли на страну талибана. У комбинацији с борбеним жртвама, Авганистанска национална војска је 2015. године изгубила трећину свог особља и протјерана је из бројних подручја.
Током прошлогодишњих борби је утврђено да авганистанске снаге имају само 40% од укупног броја војника, док је остатак постојао само “на папиру” и књижен је због корупције.
Aмеричка улога у Авганистану се продужила много дуље него што је првобитно предвиђено, а бивши предсједник Барак Обама је отказао план о повлачењу већине војника 2014. и померио га до почетка ове године.
Обамина одгода повлачења снага је виђена као одустајање од предизборног обећања да ће америчке и савезничке вратити војнике кући, али и одустајање од његове реторике како не подржава “идеју бесконачног рата”.
Сада је на реду амерички Конгрес и Доналд Трамп. Но, било коју одлуку донијели, она ће бити понижавајућа за СAД. Aко пошаљу велики контингент копнених снага за јачање безбедносне ситуације у Авганистану, то ће након 16 година бесмисленог рата бити врло непопуларан потез. С друге стране, ако пристану на отворене преговоре с талибанима, одлучит ће се за успоставу мира и безбедности са групом коју службено сматрају терористима.
Но, не заборавимо да постоји и частан излаз из ове ситуације. По устаљеној пракси, Вашингтон талибане може преименовати, “ребрендирати” групу и створити “Владу националног јединства”, као што се, иако без успјеха, покушало у Либији. Ова формула би омогућила покрету талибана да у друштву Ал-Каиде и ИДИЛ-а постану умерена побуњеничка група, што би им отворило пут ка компромису и подијели сфера утјецаја са средишњим властима у Кабулу.
Наравно, овај сценариј би као “оптимално решење” највећим дијелом лоботомизирана западна јавност вјеројатно прихватила, али би стручњаци и политолози добили коначну потврду о бесмисленој кампањи у којој је НAТО пакт донио брзоплету одлуку о агресији на Авганистан, али без јасне стратегије што након привременог војног пораза талибана. Најновије извештаје је још један у нису доказа с којом лакоћом амерички стратези доносе одлуке о агресији на неку земљу, потом тону у живо блато својих погрешака, од којих свака следећа само додатно погоршава ситуацију.
Documents – Enhancing Security and Stability in Afghanistan / June 2017.pdf
