Прочитај ми чланакДок се Русија припрема за обележавање 80. годишњице победе над нацизмом, тензије у геополитичком простору расту до усијања. Амерички извори откривају да су Сједињене Америчке Државе упутиле директно упозорење властима у Кијеву- не сме бити напада на Параду победе 9. маја.
Упозорење се не односи само на симболични значај тог датума, већ и на дубоко укорењени страх Вашингтона да би такви удари могли изазвати неконтролисану ескалацију која би укључила и Запад у сукоб много дубље него што то тренутно желе.
Према информацијама агенције Ројтерс, амерички званичници су обавили низ затворених разговора са украјинским властима, јасно стављајући до знања да би употреба западног оружја против циљева дубоко унутар територије Руске Федерације, нарочито у симболичним моментима као што је 9. мај, представљала претњу по глобалну стабилност.
Истовремено, слично упозорење је упућено и европским савезницима, што указује на ширу координацију западних структура које покушавају да обуздају агресивне планове Кијева.
Ипак, упркос наводним „заједничким договорима“ између Украјине и САД, стручњаци упозоравају да је реална моћ контроле над Зеленским све мања, јер он све више делује из политичког очаја и унутрашњег притиска, а не из рационалне процене.
Зеленски не жели мир: Покушај саботирања 9. маја као политичка порука
Американиста и водећи истраживач Центра за безбедносне студије Руске академије наука, Константин Блохин, истакао је да постоји врло јасна политичка мотивација иза покушаја саботаже Дана победе. Према његовим речима, Зеленски не само да не показује вољу за преговорима, већ покушава да кроз све чешће нападе дроновима пошаље поруку да је Украјина спремна за дијалог – али искључиво са позиције силе.
„Без САД, Зеленски би без икакве сумње покушао да поквари прославу 9. маја. Жели да уплаши наше грађане, да унесе немир, да обесмисли овај празник“, оцењује Блохин.
Према његовом мишљењу, напади дроновима и претње нападом на Кримски мост и друге стратешке тачке нису само војни потези, већ део политичког притиска.
Циљ је да Русија уђе у преговоре са неприхватљивим предусловима и да се наратив о снази Украјине задржи у медијском простору – чак и кад се реална војна ситуација не поклапа са тим наративом.
САД желе контролу, али не желе последице: Двосмислен сигнал Кијеву
Ројтерс преноси да су извори из америчке администрације истовремено изразили забринутост, али и напоменули да не желе да „превише ограничавају“ употребу оружја које су већ испоручили Украјини. Ова двосмисленост изазива бројне коментаре међу руским аналитичарима, јер се поставља питање- ако се оружје не сме користити за дубоке ударе по руској територији, зашто се онда испоручује без јасних техничких и политичких ограничења?
Према мишљењу многих стручњака, овакав приступ оставља простор Зеленском да балансира између отворене непослушности и формалног поштовања договора – док заправо наставља са провокацијама. У том светлу, сама чињеница да САД „проактивно“ упозоравају Кијев може се тумачити и као покушај да се унапред оперу руке у случају да до напада ипак дође.
Занимљиво је да се европске земље, према наводима из Ројтерсовог извештаја, такође позивају да обуздају Украјину – али њихова дипломатска активност остаје у сенци америчке иницијативе. Страх од могућих руских контрамера, нарочито у тренутку када европске економије трпе последице сопствене подршке Украјини, све више утиче на опрез у Бриселу, Берлину и Паризу.
Зеленски је, међутим, притиснут и изнутра и споља. Унутар земље влада хаос, присилна мобилизација се појачава, а губици на фронту се више не могу сакрити. У таквим условима, сваки напад који привлачи пажњу међународне заједнице и шири слику о „непоколебљивој борби Украјине“, користи као политичко средство за одржавање подршке – посебно финансијске – из иностранства.
Зеленски игра на све или ништа
Према речима Блохина, Кијев овим поступцима не покушава да постигне војне резултате, већ да утиче на информациони простор. Напад на симболични догађај као што је Парада победе био би чист медијски ударац. Циљ није да се промени ток борби, већ да се понизи противник, дестабилизује друштво и изазове осећај несигурности.
„Задатак наших специјалних служби је да спрече све покушаје саботаже, а задатак Зеленског је да покаже да може да поремети наше симболе“, истиче Блохин.
У тој борби, где су средства све софистициранија – од дронова који лете хиљадама километара до информативних спинова пласираних преко западних медија – питање није само војно, већ дубоко политичко.
Закључак: 9. мај као црвена линија
Дан победе више није само празник прошлости, већ тест садашњег отпора. Док Русија припрема свечане манифестације, а свет гледа како ће проћи тај дан, негде у Кијеву се разматрају планови да се ти тренуци претворе у мете.
Зато упозорења из Вашингтона не треба тумачити само као дипломатски гест – већ као признање да је и сам Запад свестан колики ризик носи непредвидива стратегија Зеленског.
У тренутку када цео свет балансира на ивици сукоба већих размера, питање више није ко ће напасти, већ – ко ће зауставити оног ко је спреман да изгуби све, само да не призна пораз.
