Прочитај ми чланакПремијерка Ана Брнабић учествује на годишњем састанку Билдерберг групе који се одржава од 7. до 10. јуна у Торину. То је први пут да неко из Србије учествује на састанку групе која се сматра светском владом у сенци и којој се приписују многе важне одлуке које су измениле мапу светске политике.
На састанку учествују представници свега 23 земље, а српска премијерка је међу 130 људи који ће иза затворених врата разговарати о темама међу којима је и лидерство САД-а, Русија, популизам у Европи…
Сви састанци који ће се у ова три дана дешавати у Торину су апсолутно тајни, а учесницима је забрањено да уопште говоре о било чему што ће се тамо дешавати. Медијима су врата затворена.
Кројачи светске судбине
Сваке године на конференцији се окупи око 100 најмоћнијих кројача светске судбине међу којима има политичара, припадника краљевских породица, моћника из војноиндустријског и банкарског сектора, првих личности нафтних компанија…
Састанци се заказују једном годишње од 1954. године са циљем неговања односа између Европе и Северне Америке и према информацијама које су јавности доступне око две трећине учесника долази из Европе, а остатак из Северне Америке.
Како је уопште дошло до тога да и Србија уђе у клуб који ове године чини 23 земље?
Позив премијерки Брнабић је упутио председавајући Управљачког комитета Групе Хенри де Кастрис, некадаšњи председник борда директора мултинационалне осигуравајуће компаније Акса (Аxа).
Прецизније, позив јој је стигао баш након њеног излагања на састанку групе “Нови лидери за Европу” на овогодишњем Светском економском форуму у Давосу.
Она је тада говорила о томе да је Европа потребна Балкану и да су европске интеграције земаља Западног Балкана важне за будућност региона, да је Србија дубоко посвећена европским интеграцијама, као и да „дели европске вредности и идеју дугорочног мира, просперитета и стабилности.
Иначе, Ана Брнабић је члан групе „Нови лидери за Европу“ од октобра 2016. године, а чине је млади политичари и доносиоци одлука из више европских земаља.
Ипак, ово није први пут да се у овом тајном и мистериозном кружоку говори о Србији.
Још у мају 2008. године предложено је да се Србији да „зелено светло“ за улазак у ЕУ уколико се одрекне Косова. Такође је било речи и о томе шта Запад може да уради како би удаљио Русију и Србију, пренели су тада грчки медији.
Посебна правила за учеснике
Иначе, учесници Билдербершке конференције подлежу посебним правилима, а најважније је такозвано Четам хауса, а што значи да имају строгу обавезу ћутања о садржају и разговору конференције. Изван зидина у којима се конференција одржава, не смеју да откривају, коментаришу и било шта причају о самом догађају.
Због тога ову групу сваке године прате велике контроверзе, те се говори да су управо они права светска влада у сенци која све конце држи у својим рукама. Због тајности критикују их за нетранспарентност, док се организатори и учесници правдају да је ретка прилика за отворену дебату о приликама у свету.
Једино што је успело да „процури“ у јавност је да је конференција урађена као округли сто, да се држе предавања или дискусије у трајању од по 90 минута. У паузама је уобичајено послужење у бифеу, али и вино које мора да се плати.
Теме овогодишњег састанка су популизам у Европи, изазови неједнакости, будућност рада, вештачка интелигенција, Русија, лидерство САД, Саудијска Арабија и Иран, свет пост-истине…
Поред премијерке Брнабић као учесници састанка најављени су и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, премијери Холандије Марк Руте, Белгије Шарл Мишел и Естоније Јури Ратас, директорка Унеска Орди Азулај, „Турнер Интернатионал“ Герхард Зилер, као и водећи људи компанија попут Фијата и Рајан Ера.
За шта је све одговоран Билдерберг клуб
Овом мистериозном клубу се приписују „заслуге“ за оснивање ЕУ, за НАТО бомбардовање Србије, али и за избор америчког председника Барака Обаме. По неким изворима, на њиховим састанцима рођен је и евро.
Тврдо језгро ове групе чинили су Дејвид Рокфелер, који је преминуо прошле године и Хенри Кисинџер, а остатак чланова се бира и позива по тренутној актуелности, односно по томе колико је перспективно „улагати“ у њих. Ниједан састанак, од 1954, када је клуб основан, није протекао без познатог америчког политичара и дипломате Кисинџера.
Билдерберšка група, иначе, добила је име по хотелу Билдерберг у Холандији у којем је одрžжан први састанак 1954. године. Клуб је тада основан због нарастајућег антиамериканизма на иницијативу холандског принца Бернара.
Џорџ Менти, бивши амерички амбасадор у Западној Немачкој, отворено је говорио да је Римски уговор (потписан 1957) којим је створено заједничко тржиште у Европи креиран на састанцима Билдерберга. Србија је била тема и 1999. године на скупу у Синтри када је модератор расправе био Кисинџер, а први говорник Карл Билт, некадашњи високи представник ЕУ у БиХ.
АЛЕКСАНДАР ВУЛИН: Ђилас спрема медијску групацију која ће нападати Вучића https://t.co/JvSbvqN1YZ
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 7, 2018
Успон Кине је била галвна тема 2001. године, а 2005. цена нафте, када је тражено њено драстично поскупљење. Тада је Хенри Кисинџер тражио цену барела од 150 долара, док је цена била само 40. Убрзо након састанка цена нафте скочила је на 70 долара, а 2008. године надомак тада пројектоване цене.
На скупу, који је одржан у САД од 5. до 8. јуна 2008. године, окупило се 225 владара света, међу којима су били Карл Билт, Јошка Фишер, Ричард Холбрук, Јап де Хоп Схефер, Хенри Кисинџер, Кондолиза Рајс, Дејвид Рокфелер, али и Барак Обама.
Тада, али и касније се говорило да је управо присуство том састанку Обаму лансирао на чело САД.
