Британски експерт Александар Меркурис изнео је процену да је Запад изгубио поверење у Владимира Зеленског након откривања његовог плана „победе“.

Ова анализа, изнета на његовом  YouTube каналу, наглашава да се сличан губитак поверења према Зеленском осећа не само у Кијеву, већ и међу западним савезницима.

Према Меркурису, овај план је изазвао узбуну, јер његови кључни делови захтевају знатну помоћ и укљученост НАТО-а, док истовремено ескалирају могућност директног сукоба са Русијом, што су многи западни лидери до сада избегавали.

Зеленски је овај „план победе“ представио у Врховној ради, наводећи да укључује пет јавних тачака, уз три додатна поверљива прилога.

Прва тачка предвиђа убрзан пријем Украјине у НАТО, друга уклања ограничења на коришћење далекометног оружја за ударе унутар Русије, док трећа захтева имплементацију „комплексног не-нуклеарног пакета за одвраћање Русије“.

Зеленски је истакао да реализација овог плана зависи од „партнера“, сугеришући да Украјина самостално није у могућности да оствари ове циљеве.

План је изазвао бурне реакције у Русији. Портпаролка Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова, изјавила је да овај документ не може бити сматран озбиљним планом, већ само колекцијом слогана без конкретних корака.

Нагласила је да план подстиче НАТО да пређе линију и уђе у директан сукоб са Москвом, чиме би се сигурност региона додатно нарушила.

Овакве реакције јасно одражавају забринутост Москве да би укљученост НАТО-а на овај начин могла дестабилизовати ситуацију и значајно повећати ризик од међународног конфликта.

План има далекосежне последице и у ширем геополитичком контексту. Најава могућих удара далекометним оружјем на територију Русије може се сматрати додатним подстицајем за Москву да унапреди своје одбрамбене капацитете и мобилише снаге како би предупредила претње.

Русија поседује хиперсоничне пројектиле, као што су Авангард, Кинжал и Циркон, који, према руским аналитичарима, представљају одбрамбени арсенал против којег Запад тренутно нема адекватну заштиту.

У овом контексту, инсистирање Украјине на ескалацији може додатно подстаћи Русију да ојача своје војне позиције и постави додатне безбедносне баријере.

Поред тога, део плана који предвиђа убрзан пријем Украјине у НАТО осетљив је за многе западне лидере. Увући Украјину у НАТО значило би стављање читавог савеза у директан конфликт са Русијом, што многи чланови НАТО-а избегавају, сводећи подршку Украјини на војну, економску и политичку помоћ, али без формалног чланства.

Како многи аналитичари напомињу, приступ Украјине НАТО-у би се за Русију могао посматрати као потез сличан ситуацији у којој би Русија била војно присутна у близини САД-а, рецимо у Мексику.

Овакав сценарио није пожељан ни за кога на међународној сцени, јер би се тиме отварио простор за вишеструке директне сукобе.

Меркурисова анализа показује да се поверење у Зеленског полако губи, јер многи западни лидери схватају да његови амбициозни и војно-агресивни планови немају реалну основу за успех без високог ризика од сукоба са Русијом.

Ознаке: Владимир Зеленски, запад, Украјина