Прочитај ми чланак

АНАЛИЗА Пропаст евра и финансијски цунами пробудиће заведен народ Европе

0

Евро је проглашен 1.јануара 1999.године заједничком валутом 11 земаља ЕУ. На самом почетку, евро је био електронска валута.Новчанице и кованице су уведене три године касније. Данас је евро валута 20 земаља и 346 милиона људи у Европи.

Када је уведен евро писао сам и говорио да је то наметнути пројекат Управљача света, који имају подли план да ставе под контролу све државе Европе, јер им је тако лакше, централизујући монетрану власт, да изврше потпуно поробљавање сваког грађанина.

pare-novac-evro-evri

Није, дакле, идеја о стварању заједничког ЕУ новца потекла из економске, логичне, практичне и ефикасне потребе уједињавања привреде Европе и њеног интереса да се повеже на већем тржишту, како би се избегле све бирократске процедуре, препреке и папирологије, како би се омогућила већа конкуренција на заједничком тржишту, због интереса грађана да могу да имају већу могућност избора и да могу да купују робе и услуге по нижим ценама, него је идеја стварања заједничког новца потекла из веровања Управљача света да тако могу боље да контролишу све новчане токове и да тако онемогуће суверене државе да се неконтролисано задужују.Односно, намера је била да се забрани националним политичарима да штампају новац без покрића, како би се додворавали народу и тако опстајали на власти.

То се уклапало у неолибералну мантру о стварању наднационалне владе, првог корака на путу ка Светској влади, која ће превазићи националне поделе, особености, идентитете, различитости, суверености и омогућити свим грађанима уједињене Европе да имају користи из вештачки створене европске валуте. Међутим, пројекат је у самом старту био погрешан.

Све што се ствара на вештачки начин, наметнутим политичким притисцима одозго, мора да пропадне. Политички интереси и пројекције су надвладале економске интересе. Када се то догоди, онда је потпуно јасно да тај пројекат погрешан и да мора, једнога дана, сасвим сигурно, да се заврши потпуним банкротом.

Данас присуствујемо распаду ЕУ и краху евра. ЕУ талибани и тржишни фундаменталисти у Србији, који више од две деценије паразитирају на флоскулама неолибералне идеологије, убеђени од Фукујаме да је дошао крај историје, да је створен најбољи могући свет у људској цивилизацији, нападају сваки покушај критике тог погрешног концепта.

Истовремено, спроводе острашћену и агресивну политичку пропаганду да Србија мора што пре да уђе у рајски ЕУ врт, где нестају сви наши проблеми и где сви постајемо деца цвеће једног слободног и богатог света, те да тако једино можемо да се, напокон, цивилизујемо, да савладамо нашу дивљачку и примитивну природу, јер ће нас виша ЕУ раса аријеваца да пороби и научи реду. Неолиберални демагози и привилеговани глобалисти су заслепљени својом идеологијом исто као што су то некада били борбени јакобинци, окрутни бољшевици, задрти комунисти и заведени социјалисти.

ЕУ комесари су постали неолиберални чекисти, идеолошка полиција Брисела, који су добили партијски задатак да се обрачунају са националистима, суверенистима, традиционалистима, верницима и свима онима који не верују у Нови светски поредак. Уведен је медијски терор за све нас који мислимо сопственом главом и који грађанима отварамо очи, опомињући их да се ради о великој превари мултинационалних компанија и шизофрене Фамилије.Конструкциона грешка пројекта, који се данас срушио, само то још нико не сме јавно да објави поробљеним грађанима ЕУ, састојала се у једноставној чињеници да није било могуће да се створи јединствена монетарна унија, без стварања јединстве фискалне уније.

Мислим да студенти треће године економског факултета, који су одслушали сва предавања, то морају да знају, ако хоће да положе испите. Задојени ЕУ конструктори нису хтели да признају ту једноставну економску чињеницу. Радило се о неопходно потребним техничким условима, који морају да се створе, како би могла да настане монетрна унија. Како се то у самом темељу није уградило, било је јасно да ће монетарна грађевина морати да се уруши. Слаби темељи неће моћи да издрже подигнуту у висине монументалну монетарну грађевину.

Додатни проблем је био стварање новог фиат новца из ваздуха и различити степени развоја привреде држава ЕУ, историјске различитости, психолошке особености нација, социјална различитост и другачије полазне основе суверених држава за грађење заједничке будућности. Конструктори ЕУ нису уопште узели у обзир све ове различитости и карактеристике држава чланица. Стварали су нову валуту у алхемијском покушају да из папира направе злато. Створили су монетарног Франкештајна. Скрпљену новчану креатуру, која треба да оживи посрнуло европско друштво.

Данас јуре тог одбеглог,помахниталог, инфлаторног монструма да га убију. Али, никако не успевају. Инфлација се отргла контроли и разара привреду и животни стандрад грађана.Централни банкари, који су главна економске убице Фамилије, живе у заблуди да се фиат новцем може да спаси пропала Западна цивилизација. Шта је фиат новац? Фиат на латинском значи – нека се уради! Заповедно! Нема расправе! Нема сумње! Мора да се тако уради. Зашто мора?

Зато што је држава тако одлучила и препустила централним банкарима да изведу операцију штампања папирног новца, кога сви морају да прихвате и морају да узму у строго контролисаним трансакцијама. Држава је одлучила да је баш такав папир законско средство плаћања. Папир, сам по себи, наравно, нема никакву вредност. Држава је наредила да папир има вредност. Тачније, наредили су неки политичари, који су на власти. Који су изабрани путем лажне представничке демократије да заступају интересе грађане, које, након избора, више ништа не питају. Тако се ствара челични закон олигархије. Тоталитарни политички систем који поробљава грађане.

Фиат новац је важна полуга тог поробљавања. Фиат новац је декретни новац. Њега карактеришу три особине: 1.Монополски га ствара држава- читај политичка олигархија према сопственим потребама, 2.Настаје из ваздуха. Ствара се из позајмљивања, које није усаглашено са стварном штедњом, 3. Дематеријализован је јер нема покриће у реалној економији и производњи.Фиат новац је друштвено неправедан новац. Има велику ману, јер временом губи куповну моћ. Ако искључимо ону велику превару, која је настала када смо марке мењали у евро, онда могу да напишем да је фиат евро од 1999.године званично изгубио 36% куповне моћи, према намештеним статистичким подацима, док је реално његова куповна моћ пала преко 70%.

Поред тога, фиат евро је довео до великих раслојавања у друштву, јер обогаћује привилеговану мањину у друштву на рачун поробљене већине. Рецимо, ранији примаоци новог новца постају богатији у односу на оне примаоце који касније добију новац.Фиат новац изазива економске поремећаје. Повећавањем новчане масе, путем банкарских зајмова, доводи до вештачког снижавања каматних стопа. Ниске каматне стопе брзо надувавају привредни балон, који мора, због неодрживе предуваности, да пукне. Када пукне, почиње стрмоглави пад економије.

Посебан проблем је што фиат новац води националне економије у велику презадуженост.Дугови расту много брже од прихода. Укупни дугови у ЕУ зони, држава, банака, компанија и грађана, реално су нарасли на 210.000 милијарди евра, док је укупан БДП читаве ЕУ зпоне у 2021.години износио свега -17.177 милијарди евра. На крају набрајања свих фиат мана, врло важно за разумевање настанка и одржавања тоталитарних система, могу да напишем да фиат новац омогућава раст утицаја државе, политичке олигархије, централних банкара и државне бирократије на рачун индивидуалних слобода грађана и предузетника. Све постаје строго централизовано и подређено политичкој олигархији.

Није никакво чудо да су од увођења фиат новца државе постале све моћније и да се представничка демократија претворила у трагичну фарсу. Увођење евра је била историјски погрешна одлука, јер европска привреда и друштво нису били за то зрели. Стварањем једне наднационалне фиат валуте, чија је сва моћ сконцентрисана у институцији ЕЦБ у Франкфурту, замењене су проблематичне појединачне фиат валуте држава у корист једне монструозне валуте, која је прождерала све националне економије.Слабост монетрног система ЕЦБ се показала већ у америчкој финансијској кризи 2008.године, која се брзо проширила по читавом свету.

Преваранти са Вол Стрита су намамили евро банке да инвестирају у њихове контаминиране активе. Банке тако почињу да пропадају. Држава уместо да пусти да банке пропадну, како је урадио Исланд и да одмах похапси похлепне политичаре и банкаре, што сам тих година предлагао Грчкој, почиње да спашава банке новцем кога немају. Ускаче да им помогне мајка свих банака -ЕБЦ и убацује нових 110.000 милијарди наштампаних евра у оболели монетарни систем.

Државе издају гаранције да би спасиле своје домаће кредитне институције. Инвеститори на финансијским тржиштима схватају да су државе у проблемима и да немају потребну ликвидност за нормално функционисање, па одлучују да продају евро државне обвезнице. Плаше се наглог пада њихове цене. Државе ЕУ тако улазе у велику кризу дугова. Највећи проблеми настају у Француској, Шпанији, Италији, Грчкој, Португалији и Ирској.

Уговором у Мастрихту забрањено је да државе преузму обавезе других држава. Али, свемоћна Ангела Меркел не мари за одлуке Мастрихта и тако уништава договорене монетарне принципе. Немачка преузима 3.000 милијарди евра доспелих дугова угрожених држава и додаје их своме дугу од – 2.400 милијарди евра.

Наведене државе нису банкротирале, јер је Немачка била приморана да преузме њихове дугове. Када су дужници видели да то преузимање дугова функционише, наставили су да расипају новац и да троше више него што могу да произведу. Никакве реформе више нису могле да успеју.Социјалистички систем је заживео у средишту капиталистичке Европе.Наравно, почела су препуцавања између држава поверилаца и држава дужника. Немачка је тражила, ради покрића преузетих дугова, да јој Грчка уступи острва, док је Грчка тражила од Немачке да врати сва блага које су нацисти покрали, када су се повлачили из Грчке, јер је то било сасвим довољно да Грчка стане на ноге.

Уместо да рашчисте међусобне замршене рачуне и односе, ЕЦБ повлачи катастрофалан економски потез 2012.године и уводи Европски механизам за стабилност / ЕМС/. Који је замишљен као спасилачки фонд од 700 милијарди евра новодоштампаног новца, којим се купују државне обвезнице да се заустави њихов сигуран крах на финансијском тржишту. Смањују се каматне стопе и оне 16.марта 2016.године падају на нулу, да би касније пале чак и испод нуле.Политичари и централни банкари ликују, јер мисле да су тако коначно решили проблем. Али, евро је допингован и налази се на одељењу интезивне неге, где је укључен на монетране апарате ЕЦБ, без којих више не може да опстане.

Политика спасавања се претворила у масовну прерасподелу прихода и богатстава у корист привилеговане олигархије. Према мојој процени, преко 50.000 милијарди евра се слило у џепове неколико европских породица. Читав монетарни систем је створен да би они постали још богатији. Вештачки спуштене камате и велика понуда новца покренула је цену акција и некретнина. Расту богатства најбогатијих породица у ЕУ. Губитници су штедише,јер њихове депозите прождире инфлација.

Меркалова жртвује, због опстанка на власти, Немачку. То се види из стопа привредног раста. У периоду 1970-1998.г, период пре увођења евра, просечна стопа раста привреде је била -2,5% годишње, да би у периоду владавине евра 1999-2021.г, просечна стопа раста се преполовила на -1,2%. У још тежем положају су биле презадужене земље. Ако узмемо случај Италије, чији су дугови су износили -2.900 милијарди евра, што је преко 150% БДП-а, ако је камата стопа на дуг била 3%, онда Италија мора да плати камату од 4,5% БДП-а. Како ће Италија да опстане када јој је стопа привредног раста једва 0,5% годишње? Ниједан политичар у ЕУ нема одговор на ово кључно питање.Криза дугова је поделила ЕУ.

Уместо да евро доведе до чврстог уједињења ЕУ, видимо да се државе ЕУ све више свађају и деле. Највеће поделе су биле у време пандемије, када је све било огољено. Лажно уједињење се више није могло да прикрива испразним паролама о демократији, слободном тржишту и људским правима. То више није нигде постојало. Суштина свих насталих проблема је била у чињеници да фиат евро није добар новац. ЕУ данас личи на пропалу Југославију. На самом оснивању направљене су капиталне грешке.

Уједињавање у Југославију није било утемељено на економској рачуници, него на политичком притиску великих сила на савезницу Србију, која није имала нити политички, нити економски интерес да се уједини са онима народима који нису имали своје државе.Распад је био неминован.

Предлагао сам 1989.г да ми, Срби, први изађемо из труле творевине Југославије и да се направи конфедерација независних држава. Тако бисмо избегли рат. Економски интереси би ујединили посвађане народе, који би, свако за себе, правио своју националну калкулацију. Из свега изнетог, потпуно је јасно да ЕУ мора да се распадне. Евро мора да пропадне.

Предстојећи финансијски цунами ће да пробуди заведене грађане Европе. Решење за ЕУ је конфедерација независних држава. Слободно тржиште новца. Нека свака држава изабере који новац ће да употребљава. Слободном конкуренцијом новца ће се изабрати најбољи новац. Тада ћемо да видимо да ли ће да опстане фиат новац, криптовалуте или злато.

Важно је само да се укине монопол ЕЦБ фиат новца.