Прочитај ми чланакАко неко мисли да је Србија суверена држава у праву је ако гледа Србију без Космета, а ако сматра и даље Космет дијелом Србије, Србија није суверена пошто има НАТО базу на својој територији, што значи да је окупирана, и питање приступа НАТО-у је ирелевантно, јер је НАТО већ ту. Тачније речено то баш и није НАТО база, то је база САД војске, која можда баш и није државно власништво него је приватна војска неких кругова.
Примјетно је да је Путин био резервисан и дјеловао разочарано непосредно након слијетања на тло Србије упркос звоњави црквених звона, импресивном постројавању војске и политичара, артиљеријским плотунима и свирању химне, јер је изостао чувени србски обичај дочека драгих гостију са хљебом и сољу којег служе обично момак и дјевојка у народним ношњама. То је изостало и срамотно је да се овим обичајима дочекивали команданти НАТО-а и САД политичари који су бомбардовали не само Србију, него и Републику Српску, а представник државе која нас никада није бомбардовала нити напала, не дочекује братски од срца, него хладно и прорачунато.
Пркошење Вучића на конференцији за медије са причом како је он неку политику зацртао и да ће да је се држи, како је Србија суверена и сличне патетике, говори да је он чврсто на страни Запада. Сам стил излагања гдје спомиње своју дјецу како се њима поноси и сличне будалаштине којима нема мјеста на овом планетарном састанку са најмоћнијим човјеком свијета, и патетична прича која удара на емоције оних који га слушају, говори да је веома добро истрениран у англо-америчким центрима за политичаре и да има њихове инструкторе. А то опет упућује на закључак за чији клуб игра, и да о суверености или некој аутентичности нема говора. У питању је само политика балансирања и сателитизма, слијеђења и прављења реакција на акције.
Ко нема иницијативу и прави акције, него само реакције на подражаје, не може се надати напредку.
Можда се Вучић држи оне старе србске изреке „змију глади и испод ње се вади“, али ако је са хљебом и сољу дочекао многе, могао је чисто ради досљедности у понашању понудити хљеб и со Владимиру, бар због тога што има наше име, а и Путинци су мјесто у Србији. Да га послуже рецимо младић и дјевојка у некој ношњи са Космета или што би било још симболичкије да буде то ношња Срба из Црне горе и Херцеговине или Босне.
Логично је да се Путин иначе нижи растом, али не и значајем и својом људском величином, не може због физичких неуједначености баш грлити са високим Вучићем или Додиком јер би то изгледало пресмијешно, али није пропустио да се загрли са себи физички сличнијим по висини Дачићем и патријархом Иринејом. Ово опет говори кога истински сматра пријатељем и коме се као човјек славјанског сензибилитета обрадовао мимо досадних протоколарних ограничења.
Овом приликом одајем поштовање сарајевској екипи Надреалиста који су у неким својим скечевима споменули село Чипуљићи, за које смо многи мислили да је то надреална измишљотина имена, али је Вучић споменуо и то село одакле је његов отац родом.
Путин сво вријеме није спомињао своје родитеље и своју дјецу, јер га не утрениравају англо-амерички инструктори и није правио од сусрета државника кућну атмосверу. Дочекати Владу онако хладно на аеродрому, а онда пред медијима причати о породици је дипломатски скандал.
Протокол такође није предвиђао да се Владо обраћа окупљеној маси народа, али је Вучић преко Иринеја успио да убиједи да се ипак Путин обрати народу, што је Владе урадио очигледно не знајући шта високоумно да каже, а да не направи какав далекосежни проблем. Ипак је био доведен пред свршени чин, што је иначе обичај да Запад ради, што опет говори ко су интруктори предједнику Вучићу. И Владина порука на србском и расијанском језику је била кратка и одмјерена. Неко је можда очекивао и више, али понављам, Путин се није спремио за овај вид манипулације.
На нивоу дипломатског скандала је доводити државнике великог формата у ситуације када без своје армије савјетника треба одједном, без припреме и из главе да се обраћа народу који није његов и који неће да слави ослободиоце Београда и Србије. Те је због тога Путин у оквиру посјете посјетио и споменик тим мученицима из другог свјетског рата. У Србији је сада модерно говорити о Великом рату само да се не би спомињао други свјетски рат и његови побједнички протагонисти.
Вучић је очигледно мајстор манипулације и постиже оно што је замислио, али искључиво када је Путин у питању, а када су западни политичари и политичарчићи и политиканти у питању онда је мањи од макова зрна.
Путин га лијепо прими код себе у дворац као човјека, а у САД га и не пусте у Бијелу кућу него му галантно допусте да даје изјаву из дворишта, а можда чак и испред дворишта. Запад га на неким преговорима пошаље у хотелску собу без кревета, па он спава на поду, неће да негодује и тражи шта сљедује сваког и најобичнијег госта хотела, а камо ли предсједника неке државе.
Чудан је лик тај Вучић, али како је ипак предсједник, ваљда би га требали по том основу сви подржавати и њега и његов рад и бодрити га да иде само узлазном линијом и он и народ којег представља, а не да напредује само он и владајућа елита.
А када шта крене да брља и ако је то пренагло кренуо, логично је да народ изађе на улицу да га руши, али сви ови шетаћи сада који би да га руше су профил људи који би само да руше, при чему немају у свијести шта након тога и кога да ставе умјесто срушеног. Јер у овом систему вриједности и друштвеном уређењу углавном се исти профил људи сличног менталног склопа смјењује на власти и не мијења се ништа осим гарнитура људи који само настављају да раде по истом.
Нема ту квантног скока нити какве напредне промјене, све је то једна мала мутна и прљава бара са пуно крокодила. Ми ипак досадашњим историјским заслугама за човјечанство заслужујемо море, а не бару, а и њега су нам отели.
Народе џаба излазите на улице, ништа се промијенити неће све док не видите у маси неке нове симболе базиране на црвеној петокраки и српу и чекићу, доказане борце против фашизма.
Да вам скратим муке око размишљања, тегобан је то процес у данашње вријеме овцоизације људи, ево вам пар фотографија па се замислите над њима. Војска Расијске Федерације нема крстове на својим летјелицама и бродовима, има петокраке и то црвене, а компанија која се бави летовима којима лети и цар, има у свом логоу срп и чекић.
Дакле, зна се ко само може да донесе квантни скок у развоју човјечанства чинећи га људскијом средином од ове сада у којој смо. На крају крајева ми старији знамо како се некада генерално живјело у Југославији под комунистима, а како сада. И није ово стање сада посљедица Југославије и комунизма, него је ово посљедица одустајања од идеје Југославије и идеје комунизма.
Ако многи србски медији папу Франческа могу називати Фрањо, иако не изгледа нимало присно са нама нити нам је пријатељски настројен, а и није му то иначе право име, могу и ја да Владимира називам Владо, Влада или Владе, те савјетује све медије који Франческа називају Фрањом, да од сада, па на даље и убудуће Владимира Путина називају Владом.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
