Један афоризам каже да: Сваки трећи студент у Србији размишља о одласку у иностранство. Она два још нису завршила факултет. Ова духовита а горка мисао као да концизно исказује сву бесперспективност младих људи у Србији који су се подигли када је „кап прелила чашу“, када је настрадало петнаест недужних људи и још двоје тешко повређено испод надстрешнице у Новом Саду.

У том догађају је сажета и препозната сва безскрупулозност, некомпетентност, корумпираност, малициозност овог система власти који је изграђен на партијском запошљавању и напредовању, послушности и нестручности, као и успостављању интресне међузависности у пирамидалној организацији на чијем је врху, зна се ко. Студенти су исказали своје непристајање на такво стање ствари. Не желе да живе у таквој држави, а не желе ни да оду из ње. Отуда нихов протест и испостављени захтеви за коренитим променама у друштву и земљи, те да би имало смисла остати у њој.

Студенти су за ово време показали невероватну зрелост, истрајност и мирноћу, тако несвојствену младалачким годинама. Као да су имали на уму речи нашег блаженопочившег Патријарха Павла који је говорио да човек треба да развија ум, али да притом паралелно развија и доброту. Јер ако ум победи, онда човек постаје хладан, отуђен, горд и надмен али, с друге стране, ако само развија доброту, она је слепа (не кажу џабе да су добар и будала браћа) и треба јој ум да је води. Тек у равнотежи ума и доброте стиже се до висина до којих су неспорно ови данашњи студенти стигли, а да при томе нису направили скоро па ниједан погрешан потез. Ниједног тренутка нису пристали нити прихватили језик оних против којих су кренули. Ми старији плачемо од наде и поноса када видимо те младе људе тако храбре и тако своје и питамо се ко би био тај ко би на позив те и такве младости могао рећи не.

Сетимо се: Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба! Рекао је песник, а песимиста би додао: Какав ли је тек живот, ако му је најлепши део ђачко доба? Поготову, у овом садашњем тренутку.

Ипак, на топ-листи најсрећнијих животних раздобља (према многим истраживањима) на неприкосновеном првом месту су студентски дани, па тек онда раздобља уласка у брак, добијања првог посла, рођења првог детета, набављање првог кућног љубимца, први пољубац, прва љубав…

Дакле, неспорно су студенти у најлепшем периоду свога живота. Млади су, независни, пред њима су дани заједничког живљења, дружења, бављења спортом. Формираће пријатељства која ће трајати читав живот. Биће ту и студентских љубави, па и таквих које ће прерасти у бракове. Али, све то добија свој пуни смисао тек онда када то све заокружују успешним студирањем, а они су присиљени да то ставе у други план. На прво место су поставили жељу да живе у земљи у којој нису обесмишљене дипломе које ће „сутра“ добити, земљу где ће знање и правда бити врхунски критеријум живљења. Стављањем својих студија у други план је жртва коју су чврсто решили да поднесу зарад отварања перспективе нормалног друштва у коме желе да живе, чиме и све остало тек добија свој пуни смисао. Парадигма тога тренутка слободе је био Нови Сад 1. и 2. фебруара, на свој рођендан, када је то био град који је плакао и смејао се у исто време и то на својим мостовима, а један је био и симболичног имена, Мост слободе. Ако све то добије такав правац, а мораће, једина је бојазан да ли ће студенти успети да утичу на обликовање будуће власти по вредносним мерилима којих се сада тако добро држе.

Студенти и ђаци су у сагласју са својим професорима који их свесрдно подржавају (изузев малобројних случајева, најчешће уцењених неким директним интересима, неким привилегијама, страхом за губитком неких позиција или страхом за губитком посла). Међу њиховим професорима вероватно постоје и они због којих ће студирање памтити у посебном светлу. Ако имају среће, уз оно чему их иначе уче, поклониће им и битно животно знање. С друге стране и студенти су изненадили своје професоре промишљеном зрелошћу својих ставова и хладнокрвношћу и истрајношћу њиховог спровођења. Уз то, ту је и нестварна демократичност њиховог доношења и заступања.

Француски песник и академик Ламартин је 1833. године (још у време Турака) у Нишу, дубоко потресен призорима Ћеле-куле (споменик је из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвиђених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру) оставио поруку: Нека Срби сачувају овај споменик. Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући му какву су цену платили њихови очеви. И Срби су сачували овај споменик, али и сећање на тај догађај и још много таквих. Све то је утицало да данашње генерације студената показују да су им у генетски код уграђене вредности слободе и независности, а пошто су им оне угрожене морају изнова да плаћају ту цену коју су некад, на тако суров начин, плаћали њихови очеви.

Душебрижници се секирају да студенти на блокадама губе време уместо да студирају.

Бил Гејтс, оснивач „Мајкрософта“, „тежак“ 107 милијарди долара, 1973. је започео студије на Харварду да би их после две године напустио и почео да гради, сада већ, легендарну компанију. Стив Џобс (11 милијарди долара), покојни оснивач „Епла“, напустио је након једног семестра Рид колеџ у Орегону да би 1974. поставио темеље овог технолошког гиганта у својој гаражи. Да Марк Закерберг (41 година и 132 милијарде долара процењено лично богатство) није одустао од студија на другој години Харварда, данас Фејсбук (настао пре 18 година и вредан више од 1000 милијарди долара), вероватно не би постојао. Ларију Елисону није ишло студирање. Као самоуки програмер основао је фирму, данас светски познату као „Орацле“, а његово богатство се процењује на 145 милијарди долара.

Овим се није хтело рећи да студенти на блокадама треба да батале студије. Ови примери само показују да формално образовање није свемогуће. Битно је стварно знање које поседујете, а које можете стећи и неформалним путем и ви га ових дана и те како стичете. Али, вероватно је најбоље када поседујете и формално образовање верификовано факултетском дипломом и суштинско знање које вам омогућава да можете решавати проблеме у животу и на послу. Трудите се да стекнете и једно и дуго.

Пут ка томе је да, као што то рече онај јунак Кустуричиног филма „сваког дана, у сваком погледу, све више напредујете“.

Ови месеци проведени у праведној и истрајној борби за друштво у коме су врхунске вредности знање, вештине, праведност, љубав, емпатија, толеранција, сигуран сам, остаће вам у памћењу за цео живот и бићете поносни на себе и своје садашње саборце када се сетите тих дана.
За крај, да приметимо да је књига (А)псолутна (В)ласт спала на три слова: апс.

Извор: danas

Ознаке: протести, студенти, студентске блокаде