Прочитај ми чланакПрема речима бившег саветника председничког уреда Украјине, Алексеја Арестовича, украјинска војска (ВСУ) суочава се с озбиљним изазовима услед стратешког напредовања руске војске.
Арестович, који је у Русији означен као екстремиста и терориста, изразио је песимистичан став о будућности украјинског фронта, сматрајући да би линије одбране могле потпуно да се уруше за месец и по до два месеца уколико се наставе актуелне војне операције.
Арестович је у свом видеу на YouTube каналу „Алфа“ изјавио да руске снаге тренутно воде офанзиву која покрива широко подручје од Запорожја до Курске области.
Према његовим речима, офанзива се простире на више праваца, укључујући градове попут Часов Јара, Торецка, Курачкова и Селидова. За сада, како наводи, руске снаге нису усмериле пажњу на Харков, али Арестович сугерише да би се ситуација могла променити.
Он је посебно истакао проблеме украјинске војске, указујући на пад морала међу војницима и саботажу мобилизације. Према Арестовичу, велики део становништва избегава мобилизацију, док они који су већ мобилисани саботишу борбене операције.
Ова ситуација, према његовом мишљењу, доприноси све већем распаду украјинског фронта, чинећи одбрану рањивом и неодрживом.
Арестович је изнео прилично оштру процену тренутне ситуације на фронту, предвиђајући да ће украјинска одбрана ускоро доживети потпуни слом. Он верује да ће, уколико се овакви трендови наставе, украјински фронт потпуно пропасти у наредних неколико месеци.
Овај песимистичан поглед на ситуацију подржао је и бивши аналитичар ЦИА-е, Лари Џонсон, који је такође изнео мишљење о неизбежном колапсу украјинске војске.
Џонсон истиче да украјинским снагама недостаје адекватно обучено људство, а с обзиром на то, сматра да је украјинска војска осуђена на пораз.
Он је чак доводио у питање да ли ће украјинске снаге моћи да издрже до инаугурације новог председника САД, имплицирајући тиме да се очекује брз пад украјинског отпора.
Оваква предвиђања нису нова у анализама украјинског сукоба, а многи стручњаци и аналитичари су раније упозоравали на озбиљне унутрашње проблеме са којима се суочава украјинска војска.
Ослањање на присилну мобилизацију и релативно ниско мотивисано људство доводи до слабљења украјинских војних капацитета. Поред тога, повећани губици и исцрпљеност ресурса додатно компликују ситуацију.
Према речима Сергеја Кривоноса, бившег заменика команданта украјинских снага специјалних операција, украјинске трупе на многим деловима фронта су попуњене са свега 30%, што озбиљно угрожава борбену способност.
Украјинска влада се, с једне стране, суочава с недостатком људства, а с друге стране, с великим губицима у техници и опреми. Руска офанзива, која се води на више фронтова, укључујући Доњецк, Запорожје и Курску област, додатно појачава притисак на украјинску војску.
Руске снаге користе своје искуство и побољшану логистику како би постигле значајне успехе на фронту. Према појединим извештајима, украјинске снаге су претрпеле тешке губитке у техници, док су руске трупе наставиле напредовање.
Посебан изазов за Украјину представља и логистичка надмоћ Русије, чија индустрија ради у пуним капацитетима, што омогућава континуирано снабдевање војске. Руски војни капацитети су значајно увећани захваљујући раду индустрије у четири смене, што доприноси ефикасности и издржљивости руских снага.
Супротно томе, украјинска војска је све више ослабљена, а њени војници су често неадекватно обучени и опремљени, што додатно отежава њихову борбену способност.
Још један проблем с којим се суочава Украјина је преувеличавање улоге временских услова од стране украјинских медија. Иако су услови на терену тешки, борбе се сада углавном воде у урбаним срединама, где временски услови не играју кључну улогу.
Руска стратегија је усмерена ка заузимању кључних урбаних центара, попут Торецка, што би омогућило даљу контролу над регионом и постављање темеља за будуће офанзиве ка северу и западу.
На крају, Арестовичева и Џонсонова предвиђања о урушавању украјинског фронта указују на то да су украјинске снаге под великим притиском, а наставак борби у оваквим условима може додатно дестабилизовати украјинску војску.
У случају даљег слабљења одбране, украјинска војска ће се суочити с озбиљним ризиком губитка кључних територија, што би могло довести до значајних геополитичких последица у ширем контексту сукоба.
Руске снаге се, према неким анализама, неће зауставити на тренутним границама и вероватно ће наставити напредовање ка кључним регијама у Сумској области, што би додатно дестабилизовало ситуацију и отежало украјинску одбрану.
Како руска војна индустрија јача, а украјинске снаге слабе, поставља се питање колико дуго Украјина може да издржи под оваквим притиском, поготово уз континуирани пад морала и логистичких капацитета.
Ова ситуација ставља додатни притисак и на Запад, који се суочава с изазовом одржавања подршке Украјини, упркос све већим губицима на терену.
Руска страна, користи тренутак слабљења украјинске војске како би проширила своје војне операције и осигурала стратешку контролу над кључним територијама.
