Прочитај ми чланакАрхеолози из Србије Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић су међу 117 истраживача који су дошли до нових сазнања о ДНК-а и геномима древних популација, изнетим у студији "The Genomic History of Southeastern Europe" која је објављена у новом броју лондонског часописа "Nature".
Са толиким бројем истраживача, аутора и учешћем више од 80 институција, овај рад, како истичу из Народног музеја у Београду, спада међу два највећа подухвата ове врсте икада.
Thinkstock/Ilustracija
Старовић је виши кустос Народног музеја у Београду који је радио на антрополошким налазима са локалитета Старчево и Сараоци-Језава, код Смедерева, Борић ради на Колумбија универзитета у Њујорку, Антоновић у Археолошком институту у Београду.
Ово није само велики успех наше археологије, већ првенствено вест о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе, која је до дана објављивања привукла огромну пажњу светске стручне јавности, стоји у саопштењу Народног музеја.
Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац, Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко – сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера.
Комплексна научна студија обухвата оригиналне резултате о геномима 225 древних људи који су живели скоро до краја последњег миленијума старе ере.
Територију Европе насељавали су веома дуго ловци и сакупљачи, све до средине седмог миленијума старе ере. У то време, најпре на простор Балкана и Подунавља, пристижу сасвим нове популације из Анадолије.
Они живе и изгледају сасвим другачије – познају пољопривреду и имају прве житарице, а са собом доводе и стоку – овце, козе и говече. Управо на важним налазиштима српског Подунавља (Лепенски вир, Падина, Власац), неолитске придошлице се мешају са староседеоцима.
Студија објављена у часопису „Nature“ нуди прве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије на територији Србије.
Поред важних одговора значајних за шири контекст неолитизације Европе, они дају и драгоцене информације о изгледу, навикама и исхрани праисторијских људи, чије се скелетни остаци откривају, истичу из Народног музеја у Београду.
