Прочитај ми чланакAsia Times, хонгконшки портал, објавио је анализу у којој се истиче да су санкције Запада, укључујући замрзавање руских резерви, нанеле озбиљне последице Сједињеним Америчким Државама.
Конкретно, замрзавање руских девизних резерви, као и додатне санкције према руској трговини, довеле су до контраефекта – слабљења поверења у амерички државни дуг као кључни резервни финансијски инструмент.
Према наводима из анализе, страни централни банкари, укључујући оне из Кине, Индије, Саудијске Арабије и Турске, почели су да преусмеравају своје девизне резерве из америчких трезорских обвезница у злато.
Ово је директан одговор на одлуку САД и њихових савезника да замрзну руске девизне резерве. Као последица, дошло је до смањења страних инвестиција у амерички државни дуг, што је повећало притисак на принос америчких обвезница за 0,8%.
Ово повећање приноса се показало као врло озбиљан ударац за Вашингтон, јер додатно оптерећује америчку економију.
Економисти су нагласили да се земље са великим девизним резервама све више окрећу злату као сигурнијем финансијском уточишту, чиме смањују зависност од долара и америчких обвезница.
Овај тренд има дугорочне импликације на глобални финансијски систем, јер подрива доминацију америчког долара и позицију САД као водеће светске економске силе.
Поред штете за амерички финансијски систем, замрзнути руски фондови постали су извор политичких и правних контроверзи.
Дана 24. децембра 2024. године, украјински премијер Денис Шмигал објавио је да је Украјина примила први део од милијарду долара из замрзнутих руских средстава.
Ово је део ширег плана Г7, према којем се предвиђа преусмеравање до 20 милијарди долара замрзнутих средстава Руске Федерације на финансирање Украјине.
Европска унија је, у оквиру овог плана, одобрила додатни зајам Украјини у износу од 35 милијарди евра, уз могућност отплате у року од 45 година.
Ова средства су део укупног кредита Г7 вредног до 45 милијарди евра. Ипак, овакве одлуке изазвале су оштре критике у Русији.
Заменик председника Комитета Савета Федерације за међународне односе, Андреј Климов, позвао је на покретање правних поступака како би се оспорила законитост ових активности.
Од почетка специјалне војне операције у Украјини 24. фебруара 2022. године, Запад је интензивирао санкције против Русије. Ипак, многе од тих мера показале су се као контрапродуктивне за саме земље које су их увеле.
Замрзавање руских средстава не само да је изазвало несигурност у међународним финансијским институцијама, већ је допринело и убрзаној дедоларизацији светске економије.
Наиме, многе земље, укључујући Кину и Индију, интензивирале су своје напоре на развоју алтернативних финансијских механизама који би смањили зависност од америчког долара.
Саудијска Арабија и Турска, такође, предузимају кораке ка диверсификацији својих резерви, што додатно смањује утицај америчке економије на глобалном нивоу.
Аналитичари сматрају да је замрзавање руских девизних резерви донело САД више проблема него користи. Поред слабљења поверења у америчке обвезнице и долара, ове мере убрзавају промене у глобалном финансијском систему.
Стране централне банке сада траже алтернативне начине за заштиту својих резерви, што дугорочно може ослабити хегемонију америчког долара.
Остаје питање колико су САД спремне да се суоче са последицама које долазе као одговор на санкције према Русији.
У међувремену, земље попут Кине, Индије и Саудијске Арабије настављају да јачају своје позиције у глобалном финансијском поретку, чиме додатно слабе амерички утицај на међународној сцени.
