Прочитај ми чланак

АТРАКТИВНА ЛОКАЦИЈА: Ко је бацио око на парцелу Природњачког на Врачару?

0

Природњачки музеј се у последњих пола године у два наврата нашао у центру пажње јавности - први пут када је најављено доношење плана који предвиђа рушење или надоградњу зграде тог музеја, а други пут јуче када је обелодањено да ће Природњачки музеј изгубити статус самосталне установе културе.

Мало је вероватно да је све то случајност, поготово после данашње објаве Министарства културе да ће овај музеј бити пресељен на Нови Београд. Све указује на то да су власти „пикирале“ управо велелепну зграду у коју се Природњачки музеј уселио пре више од осам деценија.

У септембру прошле године одјекнула је вест да је према израђеном Нацрту плана детељне регулације на потезу између Смиљанићеве, Крунске, Кнегиње Зорке и Његошеве улице на Врачару предвиђено рушење низа објеката међу којима бројни уживају статус претходне заштите.

Како је најављено, на том подручју било је планирано да никну нови пословни и стамбени квадрати на површини од 8.350 квадрата, па би за становање бити намењено укупно 17.000 квадрата, а за пословање 2.500.

На том подручју налази се и једна од најлепших зграда у Београду, у коју се још 1938. године уселио Природњачки музеј. Како су пренели медији, у поменутом плану писало је да се објекти Природњачког музеја, као првој целини планског решења, могу надоградити или пак заменити новим објектом.

У намери да тај план буде и усвојен градске власти су, према процедури, али усред епидемије, најавиле рани јавни увид, али је након негативних реакција јавности заменик градоначелника Горан Весић најавио да се од тог плана одустаје.

“Прихватио сам предлог Удружења грађана са Врачара и Градске општине Врачар да се заустави израда урбанистичких планова. Заједно са градским урбанистом Марком Стојчићем наложио сам да се одмах обустави израда планова детаљне регулације на територији Врачара до завршетка израде Плана генералне регулације града Београда који је у изради, а који ће бити усвојен до краја 2021. године”, објавио је на свој званичном Фејсбук профилу заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Затишје око Природњачког музеја трајало је до јуче, када је тај музеј саопштио да ће ускоро изгубит свој 125-годишњи статус значајне самосталне националне установе културе, те да ће постати радна јединица Завода за заштиту природе Србије.

“Утисак је да је оваква замисао донета напречац, без добре намере и доброг промишљања, а очигледно и без законске припреме… Покушаји успостављања дијалога од стране Природњачког музеја, на жалост, нису наилазили на одзив надлежних у Министарству културе”, поручили су из те установе.

И стручна јавност, политичке странке, али и обични грађани истог дана јавно су се успротивили овим намерама, а покренута је и онлајн петиција, у чијем образложењу је наведено да се такав “антицивилизацијски чин” не сме дозволити.

“Измишљотине, нова зграда за Музеј на Новом Београду”

Након оваквих реакција, данас се огласило Министарство културе, тврдећи да гашења Музеја неће бити, да су јуче “измишљотине провејавале у јавности”, али додају да ће за ту установу бити направљена нова зграда и то не на Врачару, већ на Новом Београду!

“Министарство културе и информисања за ову годину определило је средства за расписивање конкурса за идејно решење за зграду Музеја која је превиђено да буде на Новом Београду одлуком Скупштине града Београда”, наводи се у саопштењу.

Из овога се лако може закључити да је заиста Министарство културе, како су то оценили у Природњачком музеју, напречац и без промишљања донело одлуку да се Музеју одузме статус самосталне културне установе. До зграде у којој се налази могло се доћи и једноставније – изградњом новог објекта на Новом Београду.

Зграда сата 117 година преживела бомбе, да ли ће Весића?

Зграда Природањачког музеја, која се налази у Његошевој улици 51, подигнута је 1904. Године и служила је у просветне сврхе. Како је наведено на сајту Скупштине Београда, у њој је до 1911. била Приватна гимназија са интернатом проф. Владимира Зделара, а потом, до 1938, и женска гимназија.

Природњачки музеј се у ту зграду усељава исте године са намером да то буде привремено решење, али је ту остао до данас.