Неко није ни тренуо претходне ноћи, неког другог је вест дочекала ујутру пре прве кафе, али готово сви знају - Новак Ђоковић је слободан човек.
Крај за пет дана „цимања“ у имиграционом хотелу у Мелбурну, означен је једним махањем из аута и објавом на друштвеним мрежама.Први рекет света се захвалио свима који су га здушно подржавали претходних дана, што испред зграде хотела у Мелбурну, што у Београду пред Скупштином.
Нажалост, сад кад је изашао нема много времена да буде „опијен“ осећајем некакве победе.
Кад смо код опијања, знате оно кад одете на неку прославу или свадбу, па се домаћин напије и „малтретира“ музичаре?
Тражи једно, друго, треће и беси се музици на раме… Е тако су изгледали Аустралијанци док су безвезе возали првог тенисера планете, негирајући му права која су сами дали.
Успоставили сте правила, господо, испоштујте их први. Нажалост, аналогија са свадбом није најгора ствар која се десила Новаку, јер сада следи суочавање са последицама петодневног затварања.
Како год је да Ђоковић тренирао претходних дана у затвореном, није могао да ради то онако како би требало и како тражи тело једног врхунског спортисте.
Професионални спортиста без правог тренинга скоро недељу дана је у озбиљном минусу у односу на ривале.
Макар он имао и осећај и мишићну меморију великог шампиона, једноставно, физички тело каска.
Аустралијанци су, гурањем Новака „иза браве“ дали ветар у леђа његовим противницима.
Као кад на атлетској трци опалите пиштољем увис двапут, једном за све остале, па још једном пет секунди касније само за главног фаворита.
И заиста, Ђоковићеви главни ривали већ имају тих пет секунди предности у односу на њега.
Александар Зверев је одиграо три добра меча против Норија, Фрица и Оже-Алијасима, Данил Медведев је укрстио рекете са Беретинијем, Оже-Алијасимом, Де Минором и Умбером.
Све су то јаки мечеви и одлични такмичарски тестови за оно што следи – Аустралијан опен.
На њему би Ђоковић требало да брани титулу, домогне се десетог трофеја у Мелбурну и да постане рекордер по броју гренд слемова (21), у односу на Роџера Федерера и Рафаела Надала.
Тај исти Надал је у Аустралију стигао крајем децембра, није прошао тортуру коју је морао да прође Ђоковић и освојио је Мелбурн, мада је одиграо „загревање“ са три нешто слабија противника.
Стефанос Циципас је изгубио од Шварцмана и победио је Базилашвилија, Андреј Рубљов је уписао пет мечева и између осталих је играо и са Кепфером.
Беретинију као да нису спласли проблеми с краја прошле године, Оже-Алијасим је победио Зверева и Баутисту Агута, а од топ 10 играча су активни били и Каспер Руд и Хуберт Хуркач.
Буквално сви имају бар понеки меч у ногама и рукама. Сви сем Ђоковића, који ће морати да се ослони на шампионски нерв и на оно што је вежбао у Марбељи пре доласка у Аустралију.
Ако се вратимо 365 дана уназад сетићемо се да су тада сви живи почели да се повређују због двонедељног карантина који је Аустралија тражила од тенисера.
Услови су тада били исти за све. Ове године то, нажалост, није било тако.
Дакле, Новак ће, поред убрзаног тражења идеалне форме, морати да размишља и о томе како да приштеди своје тело како не би пролазио „муке Танталове“ као лани против Тејлора Фрица.
Било како било, ако на нешто можемо да рачунамо, то је његова мотивисаност, против које годинама уназад ни спремнији и већи тенисери од оних побројаних изнад, нису имали решења.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 10, 2022







