Подешавања / Settings

Почетком новембра ове године немачки недељник Дер шпигел је објавио интервју 91-годишњег ветерана светске политике Хенрија Кисинџера, бившег државног секретара САД. Поглавар америчке дипломатије је размишљао о рату и миру, Украјини и Криму, о грешкама које су Сједињене Америчке Државе и Европа направиле према Русији.

А, како је настала кованица Курформер? Од имена две београдске новине (хм, новине…), од којих је једна нападала Тому, а друга га, као, бранила. Па је из те безазлене свађице, као када се ретардирана деца гађају усраним пеленама, почела да се излива читава канализација.

Покушај економске и политичке изолације Русије од стране ЕУ и НАТО резултирао је невероватном дипломатском офанзивом њеног председника Владимира Путина који је само у задњих месец дана обишао три моћне земље и обезбедио Русији милионске уговоре и енергетску алтернативу.

Хрвати се масовно исељавају у друге земље Европске уније рекао је економски аналитичар Жељко Ловринчевић и проценио да је ове године отишло 30 хиљада људи и да се угасило око 25 хиљада радних места.

Ви у Србији причате о белој куги, мислим да је то због неповерења у будућност. Ако Вучић успе да поврати веру, биће добро, каже амбасадор Мајкл Кирби. Амбасадор Сједињених Држава у Србији Мајкл Кирби у интервјуу за Данас наводи да је са премијером Вучићем доста разговарао, поред осталог о томе „где Србија треба да буде“.

Књига турског премијера Ахмета Давутоглуа „Стратегијска дубина“ ових дана објављена и на српском. Турска, смештена на размеђи два континента, жели да буде „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа“

Србија је Бриселским споразумом пристала да независност Косова призна на парче, а мислим да се пуном признању противи због компензације, изјавио је Малићи.

Уставни суд Србије одбацио је захтев за оцену уставности Бриселског споразума јер је већином гласова оценио да је реч о политичком, а не о правном питању

Бајкерска група Јунајтед трибјунс, која је формирана на Балкану, већ је веома активна и у Аустрији, тврди бечки дневник „Курир“.

Постоје у политици, у историји уопште, ситуације и догађаји који се не уклапају ни у један образац правила понашања

Амбасадор Велике Британије о могућим препрекама на нашем путу ка Европи: Отварање поглавља тек кад се испуни Бриселски споразум

Када је избио рат у Босни, 1992. године Татјана Блануша имала је свега шест година. Била је мала да разуме зашто она и њена породица морају да напусте родни Бихаћ и избегну у Србију. Ни тамо, међутим, нису могли да нађу обећани мир. Разлог је, разуме се, било то што је Татјана из мешовитог брака, од мајке Хрватице и оца Србина.

Документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ кроз хронологију догађаја описује успехе, подвиге, страдања и трагедију српске војске, државе и народа у Првом светском рату.

Не постоји никакав правни основ да делегација Скупштине Војводине посети НАТО пакт у Бриселу, оценио је на данашњој конференцији за новинаре потпредседник Демократске странке Србије Миленко Јованов у Новом Саду

Да ли је глобална рецесија смишљена да би се опљачкао обичан човек и изазвале политичке турбуленције

Српске безбедносне службе ових дана детаљно проверавају све људе који ће боравити у неком од објеката у којима ће се одржати Самит Кине и 16 земаља централне и источне Европе.

Уколико Београд буде убудуће спроводио реформе брзином којом су српски премијер Александар Вучић и званични Брисел ове седмице демантовали тврдње појединих медија о нових 11 услова Немачке за напредак Србије на путу ка ЕУ, крајње амбициозан циљ о придруживању државе „европској породици народа“ до 2020. године вероватно ће бити остварен.

Суштина новог пројекта преко Турске је у томе што „драги европљани, усвајајте сада макар трећи, макар и четврти енергетски пакет и градите гасоводе сами“. То није ни у ком случају игра против Србије. Ако буде реализован нови пројекат, а српски систем за транспорт гаса буде готов да прими одговарајуће обиме плавог горива, не сме се искључити да ће преко ове територије проћи магистрала из Грчке у друге европске земље.

Колосална корупција, тотално праћење грађана, самовоља полиције и специјалних служби, расизам и хомофобија – ево реалија савремене Америке. О томе се говори у реферату Људска права у САД, који је припремила америчка филијала Института за демократију и сарадњу. Реферат је припремљен поводом годишњице усвајања чувеног Била о правима, који гарантује грађанима САД права и слободу и представља солидно истраживање које се ослања на званичне отворене изворе. Представио га је директор Института Андраник Миграњан.

Литванска председница Далиа Грибаускаите је предложила да се измени Закон о јавном информисању тако да би се омогућила заштита земље од „напада у информативном рату“.