Прочитај ми чланак
Суштина новог пројекта преко Турске је у томе што „драги европљани, усвајајте сада макар трећи, макар и четврти енергетски пакет и градите гасоводе сами“. То није ни у ком случају игра против Србије. Ако буде реализован нови пројекат, а српски систем за транспорт гаса буде готов да прими одговарајуће обиме плавог горива, не сме се искључити да ће преко ове територије проћи магистрала из Грчке у друге европске земље.
Хрватска може да постане енергетска капија Европе – изјавио је председник ове земље Иво Јосиповић. Младоевропљани препорађају планове изградње терминала за увоз течног гаса на Крку, надајући се у спонзорство ЕУ и САД.
Идеја да се направи терминал постоји већ много година. Ако је веровати бившем председнику Хрватске Степану Месићу, још почетком 2000-их година спремност да изградњи складиште изразио је Катар. Да подсетимо да се у јуну ове године за увоз течног гаса из Хрватске заинтересовала Украјина, мада сам пројекат није чак ни на помолу.
О Европском средњем веку, о разједињеном Балкану и занимљивом животу без зависности од Русије разговарамо са Александром Фроловом, аналитичарем Института за националну енергетику из Москве.
Хрватски експерт за енергетику Давор Штерн недавно је истакао „Добили смо сигнал од САД да нас сматрају важним фактором нове енергетске политике која пропагира течни гас“. Колико је реална ова идеја?
Сама идеја делује незграпно. У Европи је изграђено терминала који су у стању да приме око 250 милијарди кубних метара течног гаса. А реално је ангажована само петина капацитета. Каква овде може да буде глобална улога Хрватске, није баш јасно. Уз то, испада скупље, уз то постоји елемент непредвидивости. На пример, пре неколико година у Великој Британији због малог обима резерви цена за 1000 кубних метара течног гаса је скочила до 800 долара. То је два пута више од оног што тражи Гаспром. Ситуација зависи и од обима испорука. Између осталог због тога земље Балтика могу да плате за течни гас један и по пут више него што би платиле Гаспрому. Али очигледно људима је заниљмивије да живе у стању такве „енергетске независности“ од Русије.
Добро, тада да смањимо ниво глобалности. Пре неколико година када су још биле актуалне речи попут „Набуко“, хрватски стручњаци су говорили о томе да ће терминал за течни гас осигурати енергетску безбедност њихове земље…
Смисао изградње може да буде само у стабилизацији испоруке енергената на Балкан. Полуострво је врло осетљиво због затварања Јужног тока и наравно, украјинских догађаја. Ако се Балкан уједини и реши да се снабдева течним гасом, могуће да ће нешто успети. Друга је ства да пошто произвођачи течног гаса радије продају на Исток, треба се оријентисати не на европску цену, већ на азијску, а она је већа. Уз то, узимајући у обзир да многе земље међу собом у непријатељским су односима, постоји ризик да се неће договорити.
Стање ствари на енергетској карти Европе је такво да, како би рекао Михаил Љермонтов, сада види пешак/стубове обрушених капија. Рушевине се налазе у Бугарској, где се раније налазила капија Јужног тока, тако да ништа чудно што је међу земљама Старог света већ почело својеврсно такмичење. При томе Европска комисија устима Мароша Шевчовича обећала је да ће уклопити Србију у јединствено европско тржиште гаса, али за сада није објаснила како. Шта чека Србију после Јужног тока?
Мислим да Русија неће оставити Србију на милост и немилост, зато што овде постоји мешовито предузеће НИС, велики планови за његов развој. Макар зато, да не говоримо већ о геополитичким и историјским разлозима. Суштина новог пројекта преко Турске је у томе што „драги европљани, усвајајте сада макар трећи, макар и четврти енергетски пакет и градите гасоводе сами“. То није ни у ком случају игра против Србије. Ако буде реализован нови пројекат, а српски систем за транспорт гаса буде готов да прими одговарајуће обиме плавог горива, не сме се искључити да ће преко ове територије проћи магистрала из Грчке у друге европске земље.
Да додам да у обновљеном виду Јужни ток преко Турске оставља иза себе алтернативе типа TANAP . Трансанадолијски гасовод је исти тај Набуко, само са обимом испоруке шест пута мањим. Чак на дрва не моћеш да се грејеш, зато што све шуме које је Европа имала, сагорела је још у средњем веку.
