Прочитај ми чланакПоследњих деценија смо сведоци како се Кина трансформисала у светску радионицу услед велике количине јефтине снаге коју има.
Ипак, последњих година, извештаји показују да су плате регуларних радника у Кини превазишле средњу плату, у односу на остатак света. Међутим, место кинеског јефтиног радника брзо окупирају друге земље у развоју, где је и даље радна снага релативно јефтина, нарочито у југоисточној Азији и Африци. То је разлог зашто су се многе индустрије преселиле у земље у развоју, што им је омогућило да створе додатне послове и побољшају социјалне услове њихових популација.
Ипак, како се већи део производње преселио у земље у развоју, радници који живе у земљама, које се могу назвати развијеним, су почели да губе послове. Сада су бројне западне земље схватиле ову чињеницу и њихове владе предузимају мере да индустрије врате кући. Нови председник САД већ неко време размишља о овом проблему, чак је то био и камен темељац његове председничке кампање, где је наводио да је императив враћање послова у САД. Он верује да ће то не само оснажити средњу класу у САД, већ и значајно ублажити социјалне проблеме у друштву. Ипак, једини начин да се те индустрије врате у развијене земље је аутоматизација производње, што може дозволити њихов боравак у земљама са високим платама.
Постоје бројне присталице ове идеје широм света, јер они претпостављају да ће аутоматизација само утицати на тржиште радне снаге у развијеним земљама, јер у њима постоји недостатак довољног броја обучених радника. Ипак, недавни извештаји са Конференције Уједињених нација о трговини и развоју показују на које начине аутоматизација утиче на земље у развоју – и делује да је њен утицај на те нације чак и већи него на индустријализован свет.
У извештају стоји да повећано коришћење робота у развијеним земљама ризикује еродирање традиционалне предности радне снаге у земљама у развоју, јер је удео занимања које би заменила аутоматизација већи у таквим државама, него у развијеним, где су многи од тих послова већ нестали.
То значи да су једноставни послови у земљама у развоју рањивији, јер ће те послове лакше радити роботи. Преведено у бројеве то значи: две трећине свих послова у земљама у развоју могу нестати услед аутоматизације.
Извештај Уједињених нација показује убеђеност да аутоматизација може узроковати економску активност попут премештања прерађивачке индустрије у развијене земље из земаља у развоју, што се већ дешава, али полако. Резултат овог процеса биће обликован политиком. Другим речима, нације морају да почну са планирањем неизбежне аутоматизације и губитком послова. Извештај саветује земље да се суоче са „дигиталном револуцијом“ помоћу промене политике образовања, комбиновано са политиком која подржава макроекономску индустрију.
Већина људи не схвата да ће у аутоматизованој економији висок ниво потрошње пратити екстремне таксе. Зато је Бил Гејтс у свом недавном интервјуу предложио порез на роботе како би се ограничила неједнакост и ублажило премештање радника.
Разорна технологија увек доноси мешавину бенефита и ризика. Треба измерити ризике које технологија доноси и истовремено истражити нове начине за трансформацију нашег друштва. Зато је Фајненшел тајмс убеђен да ће доћи до великих реформи у образовању и преобучавању, до разматрања подршке групама са великим проблемом да се запосле, великих инвестиција у инфраструктуру и директних јавних програма за запошљавање.
Превод за Србин.инфо: Етома
