Прочитај ми чланакПостоје историјски и друштвени контексти у којима на чистину изађу неки односи, намере и планови који су иначе скривени и увијени у лицемерну политички коректну комуникацију. У тим осетљивим периодима кризе скину се рукавице, падну маске и на видело изађе гола истина, понета тријумфализмом, необузданом мржњом или еуфоријом тренутка. Свеједно је који од ових разлога доведу човека у парадоксалну ситуацију да у тренутку осећаја највеће снаге и моћи покаже крајњу слабост.
„Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак„“ – Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији у изјави за ТВ ”Франсе 2„ крајем марта 2000.
„Срби спроводе терор и силују албанску децу.“ – Бил Клинтон, председник САД, у говору на прослави 50-годишњице НАТО у Вашингтону, 23–25. априла 1999. године
„Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу„“. – Босиљка Мишетић, подпредседница хрватске владе, на прес-конференцији 1995.
„Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада“ – Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће 1999.
„Крајње је било време да се Југославија нападне, надам се да није прекасно.““ – Нобеловац Гинтер Грас, на отварању Сајма књига у Лајпцигу 26.марта 1999. године, два дана после почетка бомбардовања Југославијена, – помињући уз то и да није пацифиста.:
„Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише.“– Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, Часопис „Форин аферс”, јул-август 1994.године.
„Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења коју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум„“ – Жак Делор, бивши председник ЕУ, изјава на француској телевизији у мају 1994.
„Што се Срба тиче… То је један болестан народ.“ – Жак Кот, француски генерал, бивши командант Унпрофора у БиХ, у војном месечнику ,,Дифенс насионал”, Париз, јун 1997. године.
„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.“ – Жак Ширак, бивши председник Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ.
„Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација.“ – Јосиф Бродски, песник, нобеловац, ,,Интернешенел хералд трибјун”, 5. август 1993. године
„Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица.“ – Јохан Фрицт, директор бечког дневника Пресе и директор Међународног Института за Штампу. Имао је, у то време великог удела у сатанизовању Срба!
„Србе треба бацити на колена.“ – Клаус Кинкел, министар иностраних послова Немачке, 27. мај 1992. године.
„Срби нису нарочито паметни… „Српска деца се више неће смејати.“ – Лоренс Инглбергер бивши државни секретар САД.
„Срби су схизофрен народ…“ – Мајкл Кирби, амбасадор САД у Србији, у изјави датој у емисији Кажипрст, телевизије Б92, април 2015.
„Зауставите Србе. Одмах. Заувек!“ – Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије, „Њујорк Тајмс” 4. мај 1994.
„Молим се да се ватра небеска обруши на Србе.“ – Отац Пјер, познати француски свештеник – хуманитарац, по повратку из Сарајева и посете Маркалама 2, на својој конференцији за штампу.
„Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно срећније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу„“ – Питер Јустинов, глумац, амбасадор Уницефа, ,,Јуропиен”, 10. јун 1993. године.
„Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд.!” – Пол Џексон, уредник ,,Калгари сана”, изјава за ,,Фани стар”, 13. октобар 1992. године.
„Срби су злочиначки дупеглавци.” – Ричард Холбрук 6. новембра 1995.године у „Њујоркер”-у, као тадашњи емисар Бола Клинтона у Југославији.
”Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије„“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997.
„Нема мира док Србија не буде војно поражена„“ – Срђа Поповић, адвокат и потписник захтева светских интелектуалаца за бомбардовање Београда, у изјави за загребачки ”Глобус„ октобра 1994.
„На несрећу, нисам побио све Србе„“ – Томислав Мерчеп у говору на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал Трибјун,1995.године.
„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“ – Тони Блер, премијер Велике Британије током НАТО агресије на Србију 1999.године.
„”Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу„“ – Франсоа Кремио, припадник француских снага СФОР-а,у мају 1995.
„Нека се Срби подаве у сопственом смраду„“ – Хелмут Кол, канцелар Немачке, почетком 1998. године.
„Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки.“ – Џејмс Бејкер, државни секретар САД-а на америчкој ТВ, јун 1992.
„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.” – Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, марта 1999..
„НАТО – разсрбљавач” (NATO-DESERBIZATOR) -расистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад, емитована на француској телевизији Канал+, у емисији ,,Хоризонти”, април 1999. године.
Када су се осетљиви историјски и друштвени контексти с краја двадесетог века завршили, рукавице су поново навучене, маске су опет стављене и наши су односи наставили као и раније да се одвијају политички коректним флоскулама. За нас је важно да разумемо и памтимо поруке које су нам тада упућене, због тога што су их упутили тада водећи људи моћних држава, међународних организација, великих медијских кућа, као и неке друге веома познате јавне личности.
За оне који не знају, ту је и подсећање да су готово истоветне изјаве о Србији и српском народу даване током антисрпских кампања у првом и другом светском рату, из чега може да се изведе закључак како је реч о континуитету односа одређених западних центара моћи према Србији и српском народу.
Из књиге „Срби у ратном дневнику Вермахта“:
„Константовано је да је Србин “рођени завереник“ и да “воли“ да се служи “нечасним средствима“. – Пропагандно одељење Југоисток (Судост) – први извештај вођа Одељења послат 26. маја 1941. Врховној команди Вермахта, након три седмице проведене у Београду)
“Ко су, у ствари, непријатељи Италије на Балкану? Срби тј. националисти са којима се Роата упустио а који су опаснији од комуниста“ – Јоаким фон Рибенторп, 19. децембра 1942. у Растенбургу, на састанку у Хитлеровом главном стану).
“Српски завереници морају бити спржени и при томе се не сме уопште бити милосрдан.“ – Вилхелм фон Кајтел, 19. децембра 1942. у Растенбургу, на састанку у Хитлеровом главном стану
“Не смемо никада допустити да на Балкану постане премоћан неки народ који је свестан да му је судбина поверила неку мисију. Срби јесу такав народ. Они су доказали своју велику државотворну снагу и имају широке циљеве који сежу до Егејског мора. Имам озбиљне разлоге због којих се устежем да овакав народ још и нарочито охрабрим у његовим тежњама“. – Хитлер (Хитлерово одбацивање свих Нојбахерових предлога о проширењу Недићевих овлашћења, децембра 1943.)
Упоређујући Србе и Хрвате, Хитлер је нагласио да Хрвати “немају никакву представу о државности и неће је никада ни имати“. Насупрот њима “Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна отпорна снага. При једној таквој употреби, они ће увек заступати великосрпску идеју. Оно што долази из Београда, значи опасност“. – Хитлер, 22. август 1944.
“Немачка мора до краја сузбијати све планове о Великој Србији. Не сме се створити српска војска. прихватљивија је становита комунистичка опасност“ – Хитлер у обраћању Фон Вајксу, 22. августа 1944.
Позивамо читаоце да нам путем коментара доставе изјаве које недостају, како бисмо употпунили ово сведочанство о мржњи према једном народу.
