Прочитај ми чланакТомислав Николић је неми сведок похода СНС-а и он је намеран да такво своје ћутање, уз неке мале уступке, одржи до краја. Још и неутажива грамзивости, за коју не постоје друга покрића осим похлепе. Она је смисао, циј и сврха режима моћи која одатле долази. Николића сада Вучић вади из утабаног брлога политике СНС-а. Вучић се понаша као да је у 1990. години, као да Воје Шешеља никада није било: иде сада, после толико година, да људима објасни зашто су он и Тома Николић прави заштитници Срба, где год били.
Председник Србије Александар Вучић посетио је у понедељак бившег председника Томислава Николића и његову супругу Драгицу у Бајчетини.
– Тома, Драгица и ја у Бајчетини. Срећан што сам могао да чујем много мудрих савета од председника Николића, али и да уживам у ђаконијама које је Драгица приредила. П. С. прасе је стигло нешто касније – написао је председник на свом званичном Инстаграм налогу.
Ова Вучићева авантура некако је неукусна. Какво касније прасе? Да су улози пред могуће изборе велики и да Томислав Николић, као и председник Србије Александар Вучић уосталом, имају завидан уцењивачки капацитет, то не треба доводити у питање. Николић више не зна ништа о Србији и јако је упоран да то покаже. Сва је прилика да ће се Вучић, као познати шахиста, наћи у ономе што љубитељи ове мисаоне игре зову цајтнот, мука с временом. Тако Александар Вучић измишља претње да би се од њих бранио. Ако неко нешто бубне на друштвеној мрежи, одлично; ако не, има ко ће. Вучић тако подиже температуру из дана у дан, подгрева хистерију.
Али, кад мало дубље, онако српско-политички, размислимо, није ни то без неке теорије завере: тако нас подсећају ко су били и шта су радили заједно и немој да нам се сада правите фини. Само да се зна ко је вера, а ко је невера. Па зашто онда правиш овај сулуди циркус, Томиславе ? Жртвује се за Србију. Немој, Томо, да се жртвујеш; само нам још то треба. Што би рекао Душко Радовић: народ је спреман и за највеће жртве, али се жртве праве блесаве. То је та разлика између пристојности и безобразлука; између учтивог и скарадног; између добра и зла. Пристојан свет привуче пажњу тек кад направи неко велико, неизбежно и храбро дело. Али, пристојан свет Србије није склон догађајима ванредним и медијски привлачним у Бајчетини.
Александар Вучић је имао разрађен план да смени Николића са чела СНС-а у случају његовог пораза од Бориса Тадића на председничким изборима 2012. Има оних који наводе да постоје докази. Да су управо од Вучића до медија долазили наводи о финансијама Фондације Драгице Николић, о његовом лагодном животу, животу у вили коју плаћају грађани, али и исмевања одлуке да се у свакој амбасади Србије у свету стави Николићева фотографија. Она је касније замењена Вучићевом.
С друге стране, ни Николић у разним разговорима није поштедео Вучића. Николић је уствари покушавао да пребаци на своју страну све напредњаке који нису добили функције које су им биле обећане. Тотални раздор снаге између Николића и Вучића настао је када је Николић одлучио да испоштује Устав Србије и напусти место председника СНС-а после избора за председника Србије, али и када је поставио Вучића на чело свих служби безбедности.
Да ли код Србије постоји и одређени елемент стида због свега овога што се дешава?
