Прочитај ми чланак
У Народној библиотеци Србије први пут ће бити обављена микробиолошка истраживања рукописне и штампане грађе
Мајмуна који пије мастило Хорхе Луис Борхес сврстао је међу измишљена бића у свом приручнику фантастичне зоологије. То је занимљива прича о стварању и необичном бићу које се, када писац заврши свој рад, храни остацима мастила. Преварио би се онај ко би помислио да слично биће не постоји у стварности: додуше није мајмун, али је бактерија и, да, храни се мастилом.
Да ли симболизује пропадљивост свега људског, заборав који разједа људска дела, тиме се стручњаци из Народне библиотеке Србије, Института за молекуларну генетику и генетички инжењеринг и београдског Биолошког факултета, неће бавити – препустиће такве мисаоне конструкције склонима филозофирању и сањарењу.
Они ће се наредне године посветити озбиљном научном раду: микробиолошким истраживањима вредне рукописне и старе штампане грађе из трезора националне библиотеке, односно процени нивоа микроорганизама на збиркама старих и ретких књига. Упрошћено говорећи, утврдиће које су се бактерије и гљиве настаниле између листова, после чега следи нови задатак: како се изборити са њима? Са стручњацима из Одељења за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке радиће колеге из Института за молекуларну генетику, где ће се обављати истраживања везана за бактерије, и Биолошког факултета, који ће радити она у вези са гљивама.
Пројекат чији је носилац Народна библиотека већински финансира Организација уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско), која ће обезбедити 80 одсто средстава, док ће двадесет одсто потребног новца издвојити Народна библиотека из сопствених средстава. То је иначе први пут да Унеско директно финансира неки пројекат националне библиотеке и први пут да се на грађи која се чува у овој институцији обављају микробиолошка истраживања. Вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић каже да је овај пројекат наша национална комисија послала Унеску као први на листи из наше земље.
– Рок за реализацију је 31. децембар наредне године. По завршетку пројекта постаћемо регионални центар у тој области за југоисточну Европу. То значи да ће код нас бити рађене анализе за све заинтересоване институције код нас и из региона, као и да ћемо континуирано вршити едукацију у редовним интервалима, једном или двапут годишње – наглашава Ристић.
Микроорганизми изазивају структурне, хемијске и естетске промене на папиру и пергаменту. Најчешће се хране целулозом и уз помоћ ензима који луче разграђују ланце целулозе чинећи хартију кртом.
Има и оних који се хране лепком, разним нечистоћама, масним флекама, а већ поменута бактерија која једе мастило настанила је један документ у Архиву Србије који је тако темељно почела да тамани да су уместо слова остале празнине, док је остали део папира био нетакнут. Развоју микроорганизама који на овај или онај начин разграђују писану и штампану грађу погодују одређени микроклиматски услови – објашњава конзерватор мр Катарина Коцић из Одељења за заштиту, конзервацију и рестаурацију.
– У магацинима где се чувају књиге и стари рукописи температура би требало да буде између 18 и 20 степени, а влажност ваздуха између 50 и 55 процената. Врло је важно да се одржавају константне вредности у просторијама јер све испод или изнад тога погодује развоју микроорганизама, а нарочито велике осцилације у температури или влажности – каже мр Катарина Коцић.
Однедавно, тачније од октобра, у депоима Народне библиотеке уграђени су уређаји за мерење влажности ваздуха тако да сада вредности могу да се прате 24 сата.
– Уређаји су повезани преко посебног сервера на три компјутера: шефа депоа, начелника одељења за рестаурацију и начелника техничко-безбедносне службе. Имамо и опцију да у случају да се нешто деси не само што се аутоматски укључује аларм, већ тај аларм иде и преко мобилних телефона. Површина наших депоа је 16.000 квадратних метара и они су највећи у југоисточној Европи – објашњава Дејан Ристић.
После ових испитивања, следи осмишљавање пројекта који ће се бавити сузбијањем штетних бактерија и гљива. У Одељењу за заштиту, за уништавање подстанара који оштећују своје „домаћине“ књиге, користе „велокси“ (veloxy) систем за стерилизацију грађе.
– Она се убацује у специјална паковања из којих се посебним уређајем цревом извлачи кисеоник. Грађа остаје затопљена у паковању без кисеоника, а процењено је да је потребан 21 дан како би сви микроорганизми који користе кисеоник били уништени. Уз то, додаје се и тимол, супстанца која испарава на ваздуху, како би биле уништене и анаеробне бактерије које не користе кисеоник и споре – објашњава мр Катарина Коцић.
(Политика)
