Прочитај ми чланак
Безбедносна ситуација у земљи је стабилна и нема разлога да грађани буду забринути, изјавила је председница скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове Марија Обрадовић након четворочасовне заједничке седнице два скупштинска одбора – за одбрану и унутрашње послове и за контролу служби безбедности.
У саопштењу Скупштине Србије стоји и да је на седници оцењено да нема података и сазнања који указују на могућу директну терористичку активност. „Представници Министарства унутрашњих послова и све три агенције – Безбедносноинформативне, Војнобезбедносне, Војнообавештајне – потврдили су да је ситуација у земљи стабилна, да нема разлога за забринутост грађана, да је степен безбедности грађана на задовољавајућем нивоу и да су подигнуте мере безбедности како би се заштитили грађани Србије”, казала је Обрадовићева новинарима након седнице у Скупштини Србије, а преноси Бета.
Директор полиције Милорад Вељовић кратко је након седнице рекао да ће Србија преузети све неопходне мере да се заштите грађани, као и до сада, и да неће бити жица на границама.
Седници два одбора су присуствовали и представници БИА, ВИА и ВБА, начелник Управе граничне полиције Миленко Божовић, начелник Управе полиције Зоран Алимпић…
Балкан сада није приоритет вехабистима, али то не значи да балканске, а поготово земље бивше Југославије, не треба да буду забринуте после убиства двојице припадника Оружаних снага БиХ, мишљење је упућених у безбедносне прилике на овом простору.
Међутим, Драган Шутановац, члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове и бивши министар одбране, сматра да земље региона треба своје службе које се баве безбедношћу да ставе у виши степен приправности. С друге стране, и грађани треба да буду одговорни и да, уколико примете да било ко ради нешто што личи на могуће кршење закона, то пријаве полицији.
„Не постоји више ниједан део земаљске кугле који је изолован. Тероризам је светска пошаст с којом морају да се боре сви у свету удруженим снагама, јер је потпуно непредвидљиво где, кад и како могу да ударе”, каже он.
Поводом изјаве Александра Чепурина, амбасадора Русије у Србији, да су најопасније зоне Балкан и Кавказ, Шутановац каже да је зона бивше Југославије свакако опасна, поготово територија Босне и Херцеговине.
С друге стране, Милан Мијалковски, стручњак за тероризам, мисли да опасност по регион и постоји и не постоји: „Никада се не зна како ће кренути, само је разлика у томе да ли ће кренути у организоване терористичке нападе или ће да се оглашавају селективно и повремено. Иако им сада није приоритет да изводе организоване терористичке нападе на овим просторима, увек има оних код којих постоји жута минута, неки лични разлог или нешто слично, па се револтирано одлучују да изврше терористички напад.”
Косово је, каже он, подручје са кога долази највише припадника Исламске државе. Ако је то тако, треба рачунати и да на свакога ко је тамо отишао да се бори овде има најмање бар још неколико њих, најближих пријатеља, који су такође спремни да то учине.
Овај експерт је уверен да је опасност од тероризма џихадиста на Балкану латентна јер је добар део следбеника вехабијског покрета спреман за извођење терористичких напада: „Безбедносне службе регистровале су те који су екстремни. Међутим, никада те службе не могу да региструју све потенцијалне нападаче. А они се налазе свуда, не само у БиХ, има их и у Београду.”
Слажући се са Чепуриновим мишљењем о Балкану и Кавказу овај универзитетски професор безбедности у пензији и подсећа да су вехабије на свом сајту почетком ове године претили Балкану и тврдиле да ће овде правити калифат: „Ако су они јавно то саопштили на интернет сајту, то треба најозбиљније схватити”.
И Марија Ђорић, сарадница Института за политичке студије, оценила је, према Бети, да Србија није примарна мета терориста. „Прве на удару ће бити оне државе које учествују у војној интервенцији у Сирији и Ираку, јер је тероризам Исламске државе настао претежно као реакција на рат у овим земљама”, навела је Ђорђевићева, која, такође, мисли да је Србија свакако угрожена првенствено због грађанских ратова на подручју бивше СФРЈ.
Извор: Политика
