Прочитај ми чланакНа 20. годишњицу бомбардовања Србије у Москви и Београду биће одржана премијера фима „Балканска међа“, који се бави темом када је за време НАТО бомбардовања Србије батаљон руских падобранаца заузео аеродром Слатина у Приштини. Упркос ратној тематици, руска екипа која је радила на овом филму поручује да филм носи снажну мировну поруку.
Тема филма је важна и за Србе и за Русе, за свакога на свој начин. За Русе је ово важна и донекле болна тема, јер управо у време НАТО бомбардовања Југославије, званична Москва по први пут после „еуфорије перестројке“ схвата да има своје интересе, које мора да брани. На неки начин, тада се решавала судбина читаве планете, јер је ово било најопасније погоршавање односа Русије и Запада још од времена Карипске кризе.
© Фото : Прес служба филма „Балканска међа“
„Да ли ће филм бити популарнији у Србији или Русији, остаје да покаже време, али мени је много важније да овај филм дубоко дирне сваког гледаоца и да пренесе поруку мира, против рата“, истиче Антон Пампушни у разговору са Спутњик.
Руски падобранци у Приштини 1999 године.
Пампушни додаје да је током снимања био пријатно изненађен начином на који је руска екипа сарађивала са српским колегама.
„Милоша Биковића знам од раније. Радили смо заједно током снимања филма ’Кома‘. Милоша веома ценим и волим његов хумор и професионализам, са њим је лако и интересантно радити“, каже Пампушни.
Снимање филма „Балканса међа“ (© Фото : Прес служба филма „Балканска међа“)
Наш саговорник је поменуо и Александра Срећковића, али и све остале чланове српске екипе, посебно статисте који су сјајно одрадили свој посао.
„Неки пут смо се дивили како су статисти све добро радили, деловало је да су сви веома талентовани. Тек касније, у разговору са некима од њих, схватали смо да су они само понављали оно што им се у животу већ десило. Тада, наравно, наступи она болна тишина“, искрен је Пампушни.
Вадим Биркин, један од продуцената филма, такође је приметио да су бројне масовне сцене са учешћем великог броја статиста биле брзо снимљене.
Снимање филма „Балканса међа“ (© Фото : Прес служба филма „Балканска међа“)
„Када смо снимали сцене ’Таргет‘ на мосту у Београду, у којима је учествовало више од хиљаду статиста, управо они људи који су пре 20 година ту стајали током бомбардовања, био сам дирнут. Исти људи у истој одећи, неки су чак донели и исте плакате које су током бомбардовања држали у рукама. Погодило ме је док смо снимали сцену када током сирена на мосту свира бенд, као и тада. Није било лако свим тим људима погледати у очи, њима, који су поново још једном преживели оно што смо ми гледали на телевизији пре 20 година“, искрен је Биркин.
Руски продуцент истиче да иако је снимање завршено, коначна верзија филма још није готова. Биркин каже да га и даље највише погађају бројне сцене које приказују страдања цивила, како у Београду, Србији, тако и на Косову и Метохији.
Снимање филма „Балканса међа“ (© Фото : Прес служба филма „Балканска међа“)
„Упркос томе, ’Балканска међа‘ није документарац, већ уметнички филм. Ми приказујемо борбу добра и зла, али не у политичком, већ у уметничком смислу. Зато ће филм бити приказан и на Западу, већ имамо потписано неколико уговора са иностраним дистрибутерима. Наша снажна порука је да је рат – зло“, истиче руски продуцент.
Биркин додаје да је овај филм важан за Русију, утолико што показује питање одлучности у кључним тренуцима.
„Иако је Русија 1999. године објективно била слаба, ипак је (не)чињење, својеврстан одговор глобалној историји човечанства. Па чак и ако је неко слаб, мора имати свој став. Из перспективе људских вредности, понављам, рат није начин решавања проблема“, закључује руски продуцент.
Снимање филма „Балканса међа“ (© Фото : Прес служба филма „Балканска међа“)
Упркос томе што је у време бомбардовања Србије, глумац Антон Пампушни практично био дете, сећа се да су чланови његове породице говорили да ако се „ово данас дешава на Балкану, онда неће бити више ни јаке Русије“.
„За мене су то били заиста страшни тренуци, иако нисам заправо схватао шта се то дешава у Србији. Данас, 20 година касније, када поново отварам те странице историје, осећање је још јаче, а посебно после снимања филма, када смо се упознали и разговарали са људима који су све то преживели. Зато ми, као глумци, имамо додатну одговорност, јер говоримо о болној и емотивно напетој теми. Бомбардовање је за Србе још увек веома трагична тема, бол није нестао. Мене посебно брине то што Србију и данас дирају. Не могу према томе бити равнодушан“, искрен је Пампушни, који игра руског специјалца.
Милош Биковић, Емир Кустурица, руски глумац Антон Пампушни и продуцент Вадим Биркин на сету. (© Фото : Прес служба филма „Балканска међа“)
Руски глумац истиче да се веома пријатно осећао током снимања у Србији и нада се да су осећања српских глумаца, током снимања у Русији, такође била позитивна. Продуцент Вадим Биркин се слаже са својим колегом и додаје да су радили као једна велика породица и да су се руске и српске колеге разумеле „и без речи“.
„Снимали смо на Златибору, Новој Вароши и у Београду. Српска кинематографија је одлична, али смо ипак морали део опреме, попут софистициране оптике, да донесемо са собом из Русије. Такође, морали смо да ангажујемо руске кадрове, јер у Србији такви не постоје. Имали смо среће што смо позвали Милоша Биковића, најпре као глумца, а показало се да је млади српски уметник веома талентован и као продуцент“ објашњава Биркин.
Гојко Митић и Антон Пампушни у кадру током снимања филма.
( © Фото : Прес служба филма „Балканска међа“)
Руски продуцент истиче да се током разговора са Биковићем испоставило да је српски глумац са Миодрагом Радоњићем отворио компанију „Архангел студиос“ и да са сарадницима има веома амбициозне планове у вези са руско-српском сарадњом у кинематографији.
„Компанија ‘Архангел студиос‘ нам није помагала само у току производње филма, већ су обезбедили и значајан део финансија. Српски бизнис, односно оне компаније које имају везе са Русијом, нажалост, нису се одазвале нашим молбама да учествују у финансирању филма, али су нам помогла Министарства културе Русије и Србије“, истиче Биркин.
Филм је настао након три године осмишљавања, бројних припрема, писања сценарија. Идеја је била да се прикаже све оно што боли и Србију и Русију. Биркин додаје да је важно знати шта се десило у прошлости, како би се могло ићи даље, али и како бисмо се правилно понашали у садашњости.
„Једноставно, нисмо могли, а да не снимимо овај филм. Надам се да је све добро испало и да ће то бити једна озбиљна морална, културна, духовна и кинематографска прича“, закључује руски продуцент.
