Прочитај ми чланак
Србија не планира да подржи санкције ЕУ против Русије, иако власти у Београду изјављују да су им приоритет ЕУ интеграције. Такође, руководство Србије рачуна да санкције, које је увела Русија против држава ЕУ, нуде профитабилне могућности за српску пољопривреду и прехрамбену индустрију.
Може ли Београд да продужи политику евроинтеграција и да истовремено тесно сарађује са Русијом?
Професор Факултета политичких наука у Београду, др Предраг Симић, је за BBC Украјину рекао да су за Србију тржишта држава ЕУ много битнија неголи руско тржите. По његовим речима, Београд у овој сложеној ситуацији покушава да сачува „неутралност“ – то јест да да уз евроинтеграцијске процесе одржи трговачке односе и енергетске везе са Русијом.
„Политика Београда – то је покушај бити неутралан са обе стране које су у Украјини у сукобу. У интересу Србије је да отвори преговоре за чланство у ЕУ, али исто тако је и да има добре односе са Русијом, пре свега због гаса. Русија је једини добављач гаса за Србију, што је веома значајно пред наступајућу грејну сезону“.
Старији научни сарадник Института за међународну политику и економију у Београду, др Драган Петровић, позицију Србије у односу на кризу у Украјину, сматра“компромисном“. Предност такве политике, каже др Драган Петровић, што даје могућност да доста слободно може да објасни своју позицију Бриселу, Москви и грађанима Србије.
„Не постоји јединствени став српских странака, у односу Украјину, нити су јавности једнобразна мишљења о украјинској кризи. Србија de jure поштује територијалну целовитост Украјине, што је слично стајалишту Кијева, који није признао косметским Албанцима државност. Осим тога, Србија не жели да поквари односе са Русијом, због ситуације у Украјини и одбија да уведе против ње санкције, истакао је др Драган Петровић.
Санкције као шанса
Министар трговине Србије Расим Љајић је изјавио за српску информативну агенцију Танјуг, „ како Србија није срећна због трговинске кризе између ЕУ и Русије, но, исто тако мисли, “да ову кризу Београд дужан да искористи“. То је по њему шанса да српска пољопривиреда и прехрамбрена индустрија заузму бољи положај на тржиштима држава Царинске уније.
Министар Љајич је рекао, да је извоз српских пољопривредних производа у Русији, у првој половини ове године увећан за 70% у односу на исти период прошле године. Очекује, да ће овај извоз за Русију, до краја године достићи цифру од 300 милиона $. Министар трговине је додао, да Србија не користи све могућности које пружа слободна трговина са Русијом.
Петровић сматра, да ће специфична ситуација „седење на две столице“ – између ЕУ и Русије – што се тиче Србије и даље наставити и због сложених односа Београда са джавама ЕУ због једностране проглашености незавности Косова.
“ Србија зависи од обе стране – ЕУ и Русије. За сада се Србији, због тешкоћа у последљих пар година које има ЕУ, негарантује чланство у тој унији. Ту је и питање Косова и Метохије. Све то Србији даје више простора за манерве и могућности да са сачува савезништво и са ЕУ, и са Русијом, без потребе да бира страну, закључује др Драган Петровић.
Међутим, професор Предраг Симић сматра да Београд не може дуго да остане неутралан, јер Србија тежи да буде члан ЕУ, па је у дужности и да мења спољну политику, па тако и односе са Русијом. У овом случају, рекао је Симић, званични Београд се труди колико год је могуће да задржи равнотежу и да смањи за себе, због украјинске кризе, негативне последице.
„Београд не може дуго да води такву политику. Мораће да учини избор. Тај избор за Србију неће бити лак. У условима економске кризе, губитак једног од значајних економских партнера (ЕУ или Русије) је велики удар за посусталу и уздрману српску економију, закључио је др Предраг Симић.
(BBC – превод ни уредио за Србин.инфо – Дејан Петар Златановић)
