Прочитај ми чланакУ организацији одбора Просвјете из Аустрије , трибина Косово и Метохија – Сумрак Европе, одржана је 17. марта 2018. године у Храму Васкрсења Христовог у Бечу. Програм и предавање били су посвећени подсећању на Мартовски погром 2004. године и НАТО агресију на Србију и Црну Гору 1999. године.
Тим поводом познати српски историчар проф. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду био је гост Просвјете и одржао предавање: Косово и Метохија – Сумрак Европе. Заједно са др Ковићем, који је и потпредседник одбора Просвјете из Београда, у Беч су допутовали и у програму учествовали Дејан Мастиловић, секретар одбора Просвјете у Београду и директор издавачке куће Филип Вишњић, као и главни и одговорни уредник Драган Јовановић. У музичком делу програма је учествовао познати музичар Сима Симић, који живи у Бечу, а родом је из Призрена.
Минутом ћутања одата је пошта свима настрадалима у Мартовском погрому и НАТО агресији. Манифестацију је беседом отворио отац Михајло Смиљанић из Храма Васкрсења Христовог. Професор Срђан Мијалковић, председник Просвјетe је поздравио присутне, нагласио значај обележавања годишњица из прошлости српског народа и истакао да Просвјета таквим догађајима посвећује посебну пажњу. Као што не смемо заборавити наше значајне и позитивне датуме и људе, тако морамо памтити и велике неправде и несреће, јер је то начин да се оне не понове, рекао је Мијалковић. Он је подсетио присутне да је Др Милош Ковић један од иницијатора „Апела за одбрану Косова и Метохије из 2017. године“, који је потписао значајан број српских грађана, интелектуалаца, академика, као и дванаест епископа СПЦ.
Професорка Светлана Матић, потпредседница Друштва је упознала присутне са биографијом Милоша Ковића,нагласивши да је дипломирао, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Београду, усавршавао се на Оксфорду и објавио велики број књига, текстова у угледним научним часописима и зборницима. Ужа научна област му је општа историја новог века, области посебних интересовања међународни односи и политичке идеје од краја XVIII до почетка XX века.
Предавање је др Ковић започео речима да нам је историја дуга, трагична и у исто време славна. Крајем века са Космета је некажњено протерано неколико стотина хиљада људи, а највише Срба. Многе европске земље су на жалост чествовале у овом злочину, изгледа да неке од њих сада увиђају своју грешку. Неизвесна је и судбина преосталих 120 000 Срба на Косову и Метохији. Они сигурно не желе припајање Великој Албанији. Да ли је могуће да се у Европи која се залаже за грађанска права догађа овакво укидање људских права за читав један народ?
Срби су стар народ, преживео је неколико геноцида и због тога се наша историја може поредити са историјом Јевреја и Јермена. Наша историја је важна и због ослободилачких покрета српског народа у Првом и Другом светском рату. У срцу нашег трајања увек је био Косовски завет. На Косову је данас НАТО, али та окупација није крај наше историје. Док не дође до промена односа у свету, потребно је сачекати и преговарати у промењеним околностима. Важно је и да Срби буду солидарни, да одлазимо у српске енклаве и помажемо нашем народу колико можемо. Не треба да имамо илузије, гледајмо на себе својим очима, јер треба памтити, говорити и сведочити, били су најважније тезе које је др Ковић предочио присутнима у надахнутом предавању.
Након предавања развила се изузетно конструктивна дискусија. У публици је био велики број младих људи, бројни студенти из Беча, као и група бечких доктораната историје, којима је професор Ковић својевремено предавао на Филозофском факултету у Београду. Било је много питања која су се тицала историје нашег народа, посебно на Космету, али и о евентуалним могућностима решавања проблема који су се нагомилали у јужној српској покрајини. То је показало да Срби у расејању на исти начин осећају све проблеме нашег народа као и они у матици и да је потребно појачати међусобне везе и заједничке напоре на њиховом решавању.
ПР. Просвјета Аустрија, Беч, 19.март 2018.
