Прочитај ми чланак

БЕЧ: Да се не понове агресије и погроми над српским народом

0

У организацији одбора Просвјете из Аустрије , трибина Косово и Метохија – Сумрак Европе, одржана је 17. марта 2018. године у Храму Васкрсења Христовог у Бечу. Програм и предавање били су посвећени подсећању на Мартовски погром 2004. године и НАТО агресију на Србију и Црну Гору 1999. године.

Тим поводом познати српски историчар проф. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду био је гост Просвјете и одржао предавање: Косово и Метохија – Сумрак Европе. Заједно са др Ковићем, који је и потпредседник одбора Просвјете из Београда, у Беч су допутовали и у програму учествовали Дејан Мастиловић, секретар одбора Просвјете у Београду и директор издавачке куће Филип Вишњић, као и главни и одговорни уредник Драган Јовановић. У музичком делу програма је учествовао познати музичар Сима Симић, који живи у Бечу, а родом је из Призрена.

Минутом ћутања одата је пошта свима настрадалима у Мартовском погрому и НАТО агресији. Манифестацију је беседом отворио отац Михајло Смиљанић из Храма Васкрсења Христовог. Професор Срђан Мијалковић, председник Просвјетe је поздравио присутне, нагласио значај обележавања годишњица из прошлости српског народа и истакао да Просвјета таквим догађајима посвећује посебну пажњу. Као што не смемо заборавити наше значајне и позитивне датуме и људе, тако морамо памтити и велике неправде и несреће, јер је то начин да се оне не понове, рекао је Мијалковић. Он је подсетио присутне да је Др Милош Ковић један од иницијатора „Апела за одбрану Косова и Метохије из 2017. године“, који је потписао значајан број српских грађана, интелектуалаца, академика, као и дванаест епископа СПЦ.

Професорка Светлана Матић, потпредседница Друштва је упознала присутне са биографијом Милоша Ковића,нагласивши да је дипломирао, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Београду, усавршавао се на Оксфорду и објавио велики број књига, текстова у угледним научним часописима и зборницима. Ужа научна област му је општа историја новог века, области посебних интересовања међународни односи и политичке идеје од краја XVIII до почетка XX века.

Предавање је др Ковић започео речима да нам је историја дуга, трагична и у исто време славна. Крајем века са Космета је некажњено протерано неколико стотина хиљада људи, а највише Срба. Многе европске земље су на жалост чествовале у овом злочину, изгледа да неке од њих сада увиђају своју грешку. Неизвесна је и судбина преосталих 120 000 Срба на Косову и Метохији. Они сигурно не желе припајање Великој Албанији. Да ли је могуће да се у Европи која се залаже за грађанска права догађа овакво укидање људских права за читав један народ?

Срби су стар народ, преживео је неколико геноцида и због тога се наша историја може поредити са историјом Јевреја и Јермена. Наша историја је важна и због ослободилачких покрета српског народа у Првом и Другом светском рату. У срцу нашег трајања увек је био Косовски завет. На Косову је данас НАТО, али та окупација није крај наше историје. Док не дође до промена односа у свету, потребно је сачекати и преговарати у промењеним околностима. Важно је и да Срби буду солидарни, да одлазимо у српске енклаве и помажемо нашем народу колико можемо. Не треба да имамо илузије, гледајмо на себе својим очима, јер треба памтити, говорити и сведочити, били су најважније тезе које је др Ковић предочио присутнима у надахнутом предавању.

Након предавања развила се изузетно конструктивна дискусија. У публици је био велики број младих људи, бројни студенти из Беча, као и група бечких доктораната историје, којима је професор Ковић својевремено предавао на Филозофском факултету у Београду. Било је много питања која су се тицала историје нашег народа, посебно на Космету, али и о евентуалним могућностима решавања проблема који су се нагомилали у јужној српској покрајини. То је показало да Срби у расејању на исти начин осећају све проблеме нашег народа као и они у матици и да је потребно појачати међусобне везе и заједничке напоре на њиховом решавању.

ПР. Просвјета Аустрија, Беч, 19.март 2018.

6 коментара “БЕЧ: Да се не понове агресије и погроми над српским народом

  1. Tehno Nova каже:

    Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.

    I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovakj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.

    I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.

    Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.

    Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.

    Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite. Satreše nas.

    Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti…

  2. Tehno Nova каже:

    Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude qurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude qurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i qurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.

    I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za qurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše qurčenje došlo do izražaja.

    I qurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Qurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama qurac.

    Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se qurac bre! Satreše nas.

    Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Qurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po piički. Srbija kaže: Dobićete vi qurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.

    Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam qurac na Kosovu i to u paketu sa još dva qurca da se zasladite. Satreše nas.

    Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo gurac u vaš qurčevi pakt, nabijemo vas sve na qurac, i usput popušite nam qurac. Epilog se da naslutiti…

  3. Ceda Veselinovic каже:

    Srbi, slobodno izadjite, nećemo vam ništa… !!!

  4. Tehno Nova каже:

    Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude qurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude qurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i qurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.

    I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za qurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše qurčenje došlo do izražaja.

    I qurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Qurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama qurac.

    Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se qurac bre! Satreše nas.

    Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Qurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po piički. Srbija kaže: Dobićete vi qurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.

    Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam qurac na Kosovu i to u paketu sa još dva qurca da se zasladite. Satreše nas.

    Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo gurac u vaš qurčevi pakt, nabijemo vas sve na qurac, i usput popušite nam qurac. Epilog se da naslutiti…

    1. Dado каже:

      Господу Богу хвала, па постави границу, између тебе и мене. Мене стави на страну страдалника и оних који се не одричу небескога у корист овоземаљског. А тебе и твоје, стави на страну синова таме, који бљеште лажним сјајом и заводе већ палу децу, која гордошћу ни не виде истинску светлост…Божију, којом смо обасјани и добри и лоши. Да нас остане и како рекоше: „под једну шљиву, без да се гурамо“, али да будемо деца Божија, које ће Отац ставити са десне стране своје, онда добро. Нећу бити ја тај, али биће их, Срба и то ми даје наду, да ће такви као ти завршити сав живот, са задњом лопатом земље, а душа нестаје заувек. Јер тих пар Српских душа, биће вредније од милијарде сада живућих а грешних људи. Да, из свих дванаест племена, наћи ће се праведни, да живе вечно. Биће их више него „под шљиву“…е то испуњава срце задовољством. А твоје писање, испуњава жалошћу и плачом…Амин!

  5. mare каже:

    Сумрак јевропе је прешао у ноћ њиховох вјештица и то је тако али зашто је и код на мрак, о томе треба думати.

Коментари су затворени.