Средина децембра обично је доба када вести из тениса нема ни за лек, а новинари, јавност и навијачи успавано чекају јануар и прве турнире пред Аустралијан опен. Тако је пролазило и јутро 18. децембра, мирно и споро, а онда нас је дочекала бомба – Борис Бекер нови је тренер Новака Ђоковића. Био је то шок за све, чак и за поједине људе блиске Ђоковићу и иначе јако добро обавештене стране новинаре, а друштвене мреже су очас посла ‘експлодирале’.

Дан после, тениски свет се полако привикава на идеју тандема Бекер-Ђоковић, а прво логично питање јесте – колико ће та сарадња бити успешна?

Марјан Вајда остаће у Ђоковићевом штабу, али ће бити са њим на само четири турнира, од тога ни на једном Грен слему. Разлози за то су бројни – већ неко време чини се да је дошло до обостраног засићења, а спекулише се и да Словак има приватне проблеме, као и да жели више да помогне 18-годишњој ћерки Наталији у грађењу каријере.

Узроци растанка, додуше не потпуног, мање су важни од чињенице, а то је да Бекер преузима палицу од Вајде, који ће остати ту као нека врста сигурносне мреже у случају да се партнерство с Бекером не покаже добрим.

Први утисак већине био је – тај избор је коцка.

„Сваки тренер је коцка, уопште не може да се каже како ће функционисати док се не види директни рад и резултати. Новак је већ радио са другима, нпр. искуство са Тодом Мартином није било баш идеално. С друге стране, има разних који су били у комбинацији да раде са Нолетом и пре Вајде. Ово је осетљив тренутак за тако нешто јер је Новак ухватио залет на крају прошле сезоне како би се вратио на место број један. Мени би заиста било драго да то профункционише“, каже селектор Дејвис куп репрезентације Србије Богдан Обрадовић.

Одмах је повучена паралела са двојцем Лендл-Мари и доиста је слично – вишеструки Грен слем шампион враћа се као тренер да помогне играчу из самог врха. Поједине стране колеге већ су истакле да је Лендлов приступ тенису био је и јесте аналитичан, са много бриге о тактици, док је Бекеру срце било један од главних адута.

То јесте истина, али нисам сагласан да нужно мора да буде недостатак – уосталом, Ђоковић је тактички већ скоро савршен играч и има изузетно високу спортску интелигенцију, па с тог аспекта Бекер неће имати много посла.

Новаку су прошле године недостајале једна или две победе на Грен слем турнирима како би му сезона била перфектна. Управо њих могао би да донесе Бекер ако свом новом ученику усади још мало дрскости и искуства из своје играчке каријере.

Ђоковић важи за ментално изузетно чврстог тенисера, али видели смо да су се ту појавиле мале пукотине у најважнијим мечевима прошле године. И са тог аспекта Немац може да помогне, својевремено је био међу најстабилнијима на Туру. Постоји и још један разлог зашто би Бекер могао да буде одличан избор за српског тенисера.

“Претпостављам да Новак жели некога ко ће му помоћи са сервисом и са волејима, као и са целокупном офанзивном игром”, сматра Метју Кронин, новинар и дугогодишњи тениски аналитичар.

Ипак, разлика између Лендла и Бекера је огромна – први је повучен и често намргођен, други воли светлост рефлектора и склон је провокативним иступима (довољно је погледати његов профил на Твитеру).

“Оно што је мени занимљиво јесте да је Ђоковић одувек имао прилично тихе тренере, а Бекер је потпуна супротност томе. Питање је хоће ли Новак бити способан да толерише то што ће Немац све време давати изјаве медијима. То је веома храбар потез Ђоковића, биће то најинтересантније партнерство у тенису”, наглашава Кронин.

И то може и не мора да буде недостатак. Бекер је харизматичан, и даље има велико име и привлачан је медијима, тако да би барем део фокуса јавности могао да преусмери на себе. То би пријало и Ђоковићу, мање притиска било би на њему и могао би да се концентрише искључиво на тенис, а сетите се недавне изјаве Војтеха Фибака у којој он тврди да Новак има превише обавеза ван терена и да због тога не може максимално да се посвети тенису.

Као једну од главних препрека будућој сарадњи наводи се да карактери Бекера и Ђоковића нису компатибилни. Тениска легенда Никола Пилић каже да за њега вест представља велико изненађење и додаје:

„Различите су личности, то је сигурно. Морамо да сачекамо да видимо шта ће се догодити – можда он може да му понуди неколико добрих савета, ко то зна, ипак је Бекер био први на свету. Кажем, за мене је ово изненађење, али можда испадне и добро“.

Као минус се истиче и чињеница да Бекер нема тренерског искуства. Међутим, улога тренера у тенису знатно је другачија него у другим спортовима и то не мора много да значи.

„Са једне стране то може да буде и позитивно јер је Бекер мотивисан да нешто уради и на том плану. Није ни Лендл много радио као тренер, па је направио добре резултате са Маријем. Ова комбинација је за мене јако позитивна, биће врло интересантно видети како ће се то одвијати. Биће то огроман изазов за читав тим људи око Новака“, каже Богдан Обрадовић.

Даље, под знаком питања је и Бекерова способност, узевши у обзир његову бурну прошлост, да се у потпуности подреди Ђоковићу и његовој каријери – посао са једним од најбољих тенисера света захтева посвећеност мономанијака. Ипак, све то зна и Новак и сигурно је десет пута размислио пре него што је коначно ‘пресекао’ – неке ствари знају једино они који су изнутра и тако треба и да остане. Или:

“Ђоковић мора да зна, мора да има идеју зашто је ангажовао Бекера”, како је то концизно објаснио Пилић.

Новак је прошле сезоне освојио седам трофеја, играо је у три финала Грен слем турнира и годину је завршио са 24 везане победе. Када човек после такве године осети да може више и да му је потребна промена, то говори само једно – Ђоковић је гладан нових трофеја и амбициозан је као првог дана. А то и јесте најважније у целој причи јер, на крају крајева, на терену може бити само један – Новак.

(Б92 – Саша Озмо)

Ознаке: Борис Бекер, Новак Ђоковић, реакције, тенис