Прочитај ми чланакПортал Глобал политикс направио је пројекцију кретања броја становника у Србији до 2050. године, на основу података из неколико светских извора и база података.Према тим предвиђањима, број становника Србије ће до 2050. године бити готово за трећину мањи (32,22 одсто).
Портал је регистрован и у Србији, а дошао је до рачунице да би наша земља 2050. године могла имати тек нешто више од 5,8 милиона становника.
На попису 2011. године у Србији је било 7,187 милиона становника (званична процена за 2016. годину 7,057 милиона становника), али и примедаба да нису сви били обухваћени што је посебно било изражено међу Албанцима на југу Србије и међу ромском популацијом.
Луксембург најбољи
Међу земљама које могу да очекују раст популације предњачи Луксембург, с прогнозираним растом броја становника од чак 48,37 одсто, а затим следе Ирска, Исланд, Шведска, Норвешка. У исту групу спадају и Шпанија, Швајцарска, Белгија, Британија, Француска, Холандија, Аустрија и Италија.
Стога је овај портал дошао до рачунице да Србија тренутно има 8,79 милиона становника, при чему се користио Међународном базом података, подацима Међународног програмског центра, Америчког бироа за попис становништва, америчког Министарства трговине, Светског прегледа података, изворима ЦИА и Светским алманахом.
Ужасан прираштај
Упркос овим разликама, предвиђање портала Глобал политикс готово је исто као код српских експерата.
Демограф Иван Маринковић, на пример, полазећи од броја становника обухваћених пописом, проценио је да ће Србија средином века имати два милиона становника мање (око пет милиона).
Он је изнео да је само по основу негативног прираштаја Србија у протеклој деценији Србија остала без 300.000 до 400.000 становника.
Мало младих жена
Маринковић каже да је број жена у оптималној доби за рађање (од 20 до 34 године) од 1991. године драстично пао, за чак 90.000.
– Имамо сувише старих жена, тако да када би се у породицама рађало и по петоро деце опет би нам се смањивало становништво – каже Маринковић и илустративно објашњава да ће Србија до средине овог века имати мање становника него после страдања у Другом светском рату.
– Подаци у будућности могу да буду још поразнији, јер млади одлазе, па је све мање оних који рађају. Србија би тако сваких 10 година могла да губи по око 600.000 људи – објашњава Маринковић за „Вести“.
Косово остаје у плусу
За разлику од Маринковића, портал Глобал политикс није се бавио објашњењем узрока пада броја становника.
Највећи ударац уз низак прираштај јесте све веће исељавање из Србије, услед лоше економије.
Статистика каже да исељавање становништва из Србије расте сваке године. Према речима стручњака за миграције Владимира Гречића, 2013. из Србије је отишло 43.000 становника, а 2014. тај број порастао на 58.000, док је прошле године досегао чак 60.000.
Међутим, у трагичној визији тог портала, Србија је у европском врху по паду популације.
Горе предвиђање односи се само на чланице ЕУ Летонију и Литванију из којих се становништво масовно исељава углавном у Британију и Ирску, као и на Молдавију.
Косово је на овој листи представљено одвојено од Србије, а портал предвиђа пораст броја становника.
Прогнозира се да ће ова српска покрајина до 2050. године уместо садашњих 1,9 имати да 2,2 милиона становника, односно 17 одсто више.
Смањење популације је проблем с којим се суочава већина европских земаља.
Према прогнозама овог портала, свим нашим суседима прети пад броја становника, али нигде као у Србији.
За петама нам је једино Бугарска.
Према истим подацима прогнозира се пад становништва Русије за 9,78 одсто, док је за Немачку очекиван пад од 12,87 одсто.
Мање беба него у време ратова
Демограф Института друштвених наука Горан Пенев недавно је израдио прогнозу до 2060. године, према којој ће у централној Србији и Војводини живети пет милиона становника.
Године 2011. чак 17,25 одсто становника било је старије од 65 година, а истраживања говоре да ће до 2030. удео старијих порасти на 21 одсто. При том ће старијих од 80 година бити одсто.
– Србија је 2016. године забележила мање рођене деце него током периода као што су били балкански ратови, Први и Други светски рат, па чак и бомбардовање земље 1999 – објаснио је Пенев.
Пола века у минусу
Пенев истиче да се већ пола века рађа недовољан број деце, а да је од 1992. године негативан природни прираштај.
– Године 2050. родило се 160.000 деце.
– Прошле године родило се 65.000 деце.
