Белгијски суд је потврдио кривицу за убице косовског активисте Енвера Хадрија и поново је двојицу оптужених, Веселина Вукотића и Андрију Драшковића, осудио на доживотну робију.

После скоро тронедељног судског претреса, које је уследило након што су двојица од тројице раније осуђених уложили жалбе на претходну одлуку суда.

Божидар Спашић, бивши припадник српске тајне службе, као и Веселин Вукотић и Андрија Драшковић, у одсуству су проглашени кривим 2016. године за убиство Енвера Хадрија и осуђени су на доживотни затвор.

Само двојица од тројице осуђених: Спасић и Драшковић, уложили су жалбу на ту судску пресуду, пише Радио Слободна Европа.

Претрес који је уследио након жалбе је такође одржан у одсуству Веселина Вукотића и Андрије Драшковића.

Косовски активиста Енвер Хадри убијен је у Бриселу 25. фебруара 1990 године док је био за воланом аутомобила заустављеног на црвеном семафору.

У пресуди 2016 године, Белгијски суд је утврдио да је његово убиство наручила југословенска тајна служба, а да су убиство извршили криминалци уз логистичку помоћ Београда.

Жалбени претрес је почео 9 јануара.

Током претреса се саслушано више сведока, укључујући представнике косовске емиграције као и међународни експерти који су судском телу објаснили геополитички контекст и начин функционисања тајних служби током 1990-их.

Порота је у уторак 28 јануара потврдила кривицу а дан касније, и казну доживотне робије за Веселиновића и Драшковића.

Срђан Цвијић аутор предстојеће књиге о убиствима југословенског ДБ-а у Бриселу, која ће ускоро бити објављена у Србији, сматра да за оне који су пратили суђење за убиство Енвера Хадрија 2016. не изненађује поновљена окривљујућа пресуда за Драшковића и Вукотића.

„Овом пресудом се коначно ставља тачка на ово политичко убиство извршено пре тачно 35 година. Поред случаја убиства хрватског емигранта Стјепана Ђурековића у Минхену 1983. Године (за које су на дугогодишње казне затвора осуђени Здравко Мустач и Јосип Перковић, бивши припадници хрватске републичке Службе државне сигурности из времена СФРЈ), убиство Енвера Хадрија представља један од ретких случајева у којима је пред судом доказано да је југословенска УДБА-а убијала своје политичке противнике у иностранству“, каже Цвијић у изјави за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Он прецизира да поред убиства Хадрија, у Бриселу је у периоду од 1975. до 1990. убијено још 6 припадника југословенске политичке емиграције: један Албанац и петорица Срба.

„Иако до данас остају нерешена, за сва ова убиства се сумња да их је извршила југословенска Државна безбедност“, каже Срђан Цвијић.

Срђан Цвијић је у претходних низ година истражио политчка убиства у белгијској престоници. Објашњава да у Белгији се за тешка кривична дела, попут убиства, атентата и узимања таоца, конституише ад хок трибунал, такозвани Поротнички суд који је састављен од троје професионалних судија и 12 поротника, случајно изабраних међу обичним становништвом.

У оба случаја, и 2016. године и сада, према Цвијићу, убицама Енвера Хадрија судио је овај суд.

Ћерка убијеног Хадрија, Теута Хадри је рекла да је током претреса поново доказана веза између српских и југословенских тајних служби и тадашње београдске криминалне мреже.

„Они који су организовали убиство мог оца проглашени су кривим, на основу докумената из њихове државе “, изјавила је новинарима Теута Хадри.

Она сматра да је пресуда Белгијског суда, победа не само за породицу Хадри већ и за све тадашње активисте који су се борили за људска права на Косову.

Иначе суђење за случај Енвера Хадрија је први судски процес на територији Европске уније за убиство припадника косовске дијаспоре због њихових политичких деловања током 90-их година.

Извор: nova.rs

Ознаке: доживотна робија, Енвер Хадри