Прочитај ми чланак

БЕОГРАД ЈЕ ОСЛОБОДИЛА ЦРВЕНА АРМИЈА, и то је то!

0

У непосредним борбама за ослобођење Београда учествовала је Црвена армија, док су у помоћним операцијама, у садејству са Совјетима, учествовали припадници НОВЈ. И то је проста истина која се деценијама прећуткивала. Славили смо Пеку Дапчевића и Кочу Поповића. Истински ослободиоци Београда су Црвена армија на челу са маршалима Толбухином и Бирјузовим, генералима Ждановом и Недељином.

Та 1948. година, оставила је дубок траг када је у питању српски народ. Некако је судбоносно била погубна по нас. Могу слободно да кажем да се последице те године осећају и дан-данас, да се од-сликавају у савременој, званичној историји нашег народа и индетитета.

Сукоб на релацији Тито-Стаљин резултирао је удаљавањем званичне Југославије (и нас Срба у пакету) од СССР (читај Русије), а крајњи исход је да је та “моћна” СФРЈ постала главни експонент западних империјалних сила, за једнократну употребу, све док је налогодавцима одговарало, ради нервирања и угрожавања интереса Совјетског Савеза.

Као што је познато, када им више нисмо били потребни, ту “моћну државу” је у крвавим ратовима угушио исти Запад, а не Руси. Док је постојала, СФРЈ никада није рефлектовала аутентичне социјалистичке идеје, а као држава деформисаног социјализма била је предвођена ешалоном паразита под плаштом лажног интернационализма. Е, управо такви су нам писали историју, сервирали SCI-FI будалаштине преко Булајићевих филмских “епопеја” и великих “дела” из пера ангажованих писаца, све до школских уџбеника и образовних институција.

Ево још једне годишњице ослобођења наше престонице. Огласиће се маса упишаних метузалема и разних кретена који ће одати почасти палим херојима и учесницима београдске операције. Величаће Броза и надчовечанска дела југословенских партизана, у циљу представљања НОВЈ као кључног фактора који је отерао нацисте са наших простора.

Провући ће се, у кратким цртама, захвалност Црвеној армији и биће поменута тек реда ради. Урадиће то управо они “левичари” којима се не гади НАТО-агресор, наследници Брозове црвене буржоазије, данас “другосрбијанци” који негују западне вредности и шире наранџасти интернационализам, на штету националних интереса сопственог народа.

Када је у питању операција ослобађања Београда, требало би погледати историјске записе и изворе пре 1948. године, који су остали непромењени до дан данас, у историји и архивама Русије, док су код нас мењани, у складу са политичком ситуацијом и циљем заштите интереса тадашње владајуће клике.

Нисам историчар већ новинар, али сам сигуран да наши историчари добро знају податак да се, према тадашњој југословенској, а данас српској историјографији, под “Београдском операцијом” подразумевају само борбе које су у Београду и његовој околини вођене од 11. до 20. октобра 1944. године. Према руским изворима, “Београдском операцијом” се означавају све борбе и дејства Црвене армије од тренутка уласка у Србију од 28. септембра до 20. октобра 1944. године.

Да се не заваравамо, и поред тога што је Вермахт на Балкану трпео озбиљне поразе (јесен 1944.), његове снаге су биле изразито јаке и бројне. Да не помињемо да су у том периоду држали виталне положаје у Грчкој, Албанији и Србији (и територијама касније Југославије). Немачке снаге на Балкану су носиле назив “Југоисток” и биле су под непосредном командом Фелдмаршала Максимилијана Вајкса.

Током повлачења из Албаније и Грчке, комплетне јединице Вермахта су се нашле на нашој територији. Према званичним подацима, на територији Србије у јесен 1944. године је било 270 хиљада припадника Вермахта, комплетно наоружаних, и тешким наоружањем, оклопно-механизованим јединицама, јаком артиљеријом и противваздушном одбраном, са подршком из ваздуха од стране 352 Луфтвафе борбених авиона. На велику жалост, снаге НОВЈ нису могле да се супроставе таквој сили и да је отерају из наше земље.

Истине ради, битно је поменути податак о бројности снага и наоружања Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије што ће аргументовати да је НОВЈ само помагала Црвеној армији у кључним борбама за главни град.

Кренимо од састава НОВЈ. У београдској операцији учествовала је 1. армијска група НОВЈ. У свој састав је убрајала 1. и 6. пролетерску бригаду, 5. крајишку, 21. српску дивизију као и 12. ударни корпус састављен од 11. крајишке, 16. и 36. војвођанске дивизије. У завршној фази прикључује им се 23. српска дивизија. Да ли је потребно навести да су снаге НОВЈ у овом случају чинили апсолутном већином српски борци?

Совјетске снаге које су учествовале у ослобођењу наше земље, уједно и Београда, имале су деветнаест дивизија, један механизовани корпус, тринаест ваздухопловних дивизија, три артиљеријске дивизије, пет ПВО дивизија, око 50 самосталних артиљеријских и минобацачких пукова, комплетан састав 17. ваздухопловне јединице и дунавске речне флотиле.

Према појединим подацима, јединице Црвене армије бројале су близу 200 хиљада бораца. Црвена армија је располагала са 2.350 топова, минобацача и чувених “каћуша”, 358 тенкова и самоходки, 1.292 авиона (укупан број пред ослобођење Београда и у каснијим операцијама) као и 80 ратних бродова, махом опремљених торпедним чамцима.

У непосредним борбама за ослобођење Београда учествовала је Црвена армија, док су у помоћним операцијама, у садејству са Совјетима, учествовали припадници НОВЈ. И то је проста истина која се деценијама прећуткивала. Славили смо Пеку Дапчевића и Кочу Поповића. Истински ослободиоци Београда су Црвена армија на челу са маршалима Толбухином и Бирјузовим, генералима Ждановом и Недељином.

Нисам имао намеру да овим кратким освртом на нашу прошлост неког увредим или омаловажим. Поготово пале и преживеле припаднике НОВЈ, који су учествовали у ослобођењу нашег града. Потомак сам бораца у тим операцијама. Свака истина је можда болна, али је истина. А, истина је у овом случају на страни Црвене армије и њене победе.

Некада СССР, а данас Русија, никада у својој историји није ту победу узела за себе. Поделила је са нама, није штедела и дала нам је више него што смо можда заслужили, да би им Броз и његова клика након 1948. године узвратили најпрљавијом пропагандом и клеветама, са спољном политиком заснованом на наношењу штете интересима тадашњег СССР, а све у служби Запада.

Сигуран сам да је апсолутна већина нашег народа увек била и биће уз братски руски народ. Али, као што видимо кроз историју, до данашњих дана нам увек неко од наших кроји судбину и удаљава нас од пријатељских држава и народа, уједно склапајући пакт са агресорима који су одувек желели Србију на коленима. Русија нам је кроз историју увек помогла када је могла, а и данас је ту, на бранику наших националних интереса.

Нека је вечна слава и велико хвала свим палим борцима за ослобођење Београда!

 

236 коментара “БЕОГРАД ЈЕ ОСЛОБОДИЛА ЦРВЕНА АРМИЈА, и то је то!

  1. xyz каже:

    SREMSKI FRONT, POLEMIKA: Najveća ratna pobeda ili nepotrebna klanica u trenutku kada je rat već bio završen?
    https://www.ekspres.net/drustvo/sremski-front-polemika-najveca-ratna-pobeda-ili-nepotrebna-klanica-u-trenutku-kada-je-rat-vec-bio-zavrsen

  2. xyz каже:

    SRBIJU OD NACIZMA NISU OSLOBODILI PARTIZANI,nego Crvena armija i četnici
    Tito je doveden na ovaj prostor da u narod usadi komunizam, razruši veru u Boga i ispuni zadatke koje su mu zadali moćnici, sva upustva dobijao je od njih.

    Sa svoja dva najbliža saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakarićem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu – kada to budu dopustile međunarodne okolnosti. Ova ideja je pretočena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodređenje do otcepljenja. Taj ustav nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa.

    Badinterova komisija je početkom devedesetih godina na osnovu tog Ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na međunarodno priznanje – bez promene avnojevskih granica. Tako je Titova politika rezultirala 90-e godine.

    Sve dok je trajao Hladni rat, Jugoslavija je bila zaštićeno i maženo dete američke i zapadne diplomatije. Nisu Tito i Partija bili glavni uzrok heroizma i žrtve, već rodoljublje, želja za slobodom i pravdom. Par­ti­zan­ski po­kret ni­ka­da ne bi bio jak, ni­ti bi po­bie­dio ko­mu­ni­zam u Ju­go­sla­vi­ji, da ni­je bi­lo srp­ske lju­ba­vi pre­ma Ru­si­ji. Početkom jula je Moskva pozvala sve napredne snage u borbu protiv nemačkog ugnjetača, Srbi se se masovno odazvali i bili najbrojniji u partizanima: Srbi 78,12%, muslimani 15,99%, Hrvati 4,63%. i ostalih 1,27%.

    http://www.intermagazin.rs/srbiju-od-nacizma-nisu-oslobodili-partizaninego-crvena-armija-i-cetnici/

  3. xyz каже:

    OTKRIVAMO: Ovo su greške, laži i obmane u čuvenim partizanskim filmovima! (VIDEO)

    Uživali smo u partizanskim filmovima i divili se njihovim junacima, koje smo često uzimali za idole. Međutim, oni su puni istorijskih grešaka. Pogledajte koje su to greške
    Mnoge generacije u SFRJ odrasle su na partizanskim filmovima, a za idole i junake iz detinjstva uzimali su čuvene Otpisane, Valtera koji brani Sarajevo, likove iz Neretve ili Sutjeske.

    Međutim, baš ti filmovi puni su grešaka i prevara, a Telegraf.rs, zajedno s autorom knjiga o četničkom pokretu Miloslavom Samardžićem, otkriva vam neke od njih!
    Oružje i municija

    Nema partizanskog filma bez „šarca“ i „šmajsera“ – koje su hrabri partizani navodno zaplenili od Nemaca. Međutim, istina je da su oni bili retkost, a da su najmasovnija automatska oruđa u partizanskim jedinicama bili engleski automati tipa „sten“, prepoznatljivi po okviru s leve strane, kao i puškomitraljezi tipa „bren“, prepoznatljivi po okviru s gornje strane, zaobljenom prema nazad.

    Naime, glavni snabdevači partizana oružjem od oktobra 1943. bili su Britanci i Amerikanci (preko 30.000 primeraka do kraja te godine, preko 100.000 u prvoj polovini 1944), a pre toga NDH u takozvanim „fingiranim napadima“ na njene garnizone.

    „Naoružanje i sprema nije u pitanju, jer ih možemo dobiti u najvećim količinama, te prosto ne znamo šta da radimo s njima… Saveznici bacaju s neba koliko god nam treba“, izveštavao je, primera radi, Kosovski partizanski odred 15. aprila 1944…….
    https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/1062994-otkrivamo-ovo-su-greske-lazi-i-obmane-u-cuvenim-partizanskim-filmovima-video

  4. Мајстор каже:

    У Каквом стању су били комунисти („партизани“) у Србији, пред совјетску инвазију? Да ли је та шабанерија могла да „ослободи“ Србију од шваба (како упорно серкају 74 године)?

    „Уочи Стаљиновог форсирања Србије, Покрајински комитет Титове партије у Србији обавестио је његов ЦК да је „наш положај стварно спасао долазак дивизија Пека Дапчевића из других делова Југославије, да „нам у Београду ништа није остало“, да од пропагандних
    средстава „располажемо само са једним слабим гештетнером“, да „немамо доступ до већег дела Србије“

    Неколико дана касније, 15. августа 1944. године, Покрајински комитет КПЈ у Србији јавља Титовом ЦК на Вису да су главне партизанске снаге у Србији, које су се налазиле у околини Прокупља, „толико слабе да их не можемо упутити ни до (оближњег) Копаоника“

    Извештај упућен на исту адресу пет дана касније био је још неповољнији:
    – Стање у нашим партијским и народноослободилачким организацијама је врло слабо. Горе је него што је било прошле године. Садашња руководства су млада, неискусна и често састављена од неспособних људи. Она често нису у стању да пренесу ни обичну нашу директиву, а још мање да је остваре.

    Непуних десет дана пред совјетеку интеревенцију, комунистичко руководство Србије обавештава Титов ЦК да „у окрузима Краљево, Поморавље, Крагујевац, Чачак, Ужице, Шабац, па и у Пожаревцу и делу зајечарског и ваљевског округа, нема партијских организација“. – У Краљеву и Помораљу – пише у том документу – немамо ништа.16

    Колико је тада у Србији било чланова КПЈ, не зна се, али се зна да је почетком
    лета 1942. године целокупна централна Србија имала 752 партизана. Зна се и где их је колико било: на Космају и у околини Аранђеловца „око 20 до 30“, у пожаревачком крају „око 30 до 40“, крушевачком „око 60“, нишком 250, топличком 140, на југу Србије 185 и у Тимочкој крајини 57.

    Поуздано се зна да се крајем пролећа наредне, 1943. године у централној Србији налазио 961 члан КПЈ: 106 у младеновачком, 140 у крагујевачком, 34 у ваљевском, 90 у чачанском, 90 у крушевачком, 131 у пожаревачком, 40 у зајечарском, 165 у лесковачком, 51 у врањском, 111 у земунском срезу и три члана КПЈ у Параћину.
    – У остале срезове се – како је Титу писао вођа српских комуниста др Благоје Нешковић – тек продире и проналазе се и извлаче људи из мишијих рупа.

    Тада је у централној Србији било укупно 890 партизана: 75 у околини Пожаревца, 25 у чачанском крају, 70 у Тимочкој крајини, 40 у нишком округу, 430 на југу Србије, 40 у ваљевском одреду, 70 у Шумадији, 60 на Космају и 80 у околини Крушевца. И углавном су били „слабо војнички обучени”.17

    16 AJ, 507. ЦК КПЈ, 1944/253,258,265,300.
    АЈ, 507, ЦК КПЈ, 1942/382; Исто, 1943/473.“

    Из књиге Пера Симића „Тито феномен 20. века“, страна 204.

    1. patriota каже:

      Ето су званични извештаји,то се може видети у архивама,ал не за слепце.-

    2. milovan каже:

      Неће они то да виде. Ми вде изгледа полемишемо са добро плаћеним људима са пешчаника и оног новинарског удружеа из Н. Сада. Нормалан човек који је прочитао – одлуке „покојне“ Коминтерне, неможе овако жучно бранити неодбрањиво.
      СВО ЗЛО КОЈЕ НАС ЈЕ СНАШЛО И У КОМ СЕ НАЛАЗИМО
      ЈЕ ПОСЛЕДИЦА РАДА К П Ј-у.

    3. patriota каже:

      Ово су службени коментари комуниста,само сакривен агитпроп.

    4. xyz каже:

      А нигде их није било 1991 да бране њихову шугославију!

    5. patriota каже:

      Било их је,плански су организовали криминалце да иду да пљачкају.И данс се памти масовна продаја половних телевизора и осталог покућства,а зна се и ко их је предводио.

    6. xyz каже:

      Сећам се негде 1993 био у Бенковцу код ортака командира војне полиције СВК. Ухватили тамо негде код Биљaне доње неког усташу са велико У ошишаном на глави, како луња по напуштеним србским кућама и довели га у касарну и га млате и питају га зашто је крао по србским кућама а ујкан вели па ви Cрби крадете и по србским и хрватским кућама.

    7. patriota каже:

      А да није нешта слагао.

  5. ЏЕРОНИМО каже:

    Ovaj novinar – lešinar kuca na otvorena vrata. Naravno da su u oslobađanju BGD-a ključnu ulogu imali Sovjeti. Vojna taktika je tu jasna: naseljeno mesto je vrlo teško osvojiti bez oklopnih jedinica, koje idu napred, a za njima nastupa što bi rekli Rusi „Pehota“ tojest pešadija.

    Evo podataka koji osporavaju tvrdnju autora da su BGD oslobodili SAMO RUSI:

    У борбама за ослобођење Београда од 14. до 20. октобра погинула су 2.953 борца НОВЈ и око 960 црвеноармејаца. Већина погинулих бораца сахрањена је на Гробљу ослободилаца Београда.

Коментари су затворени.