Велики градови као да имају личност – невероватно утичу на човека, баш као и човек на човека. Умеју да нам промене личност, укус, став, схватање, да нас намаме и помаме, казне и награде.

Београд вас исцеди, умори, искористи, па ако сте превише меки и нимало жилави – шутне вас назад у матичну провинцију јер, шта ћете ви у Београду?

Иако сам у велеград дошла из града (не села), да бих испоштовала “рођене Београђане” који се својим локацијским педигреом поносе више него стеченим за живота, морам да кажем да сам провинцијалка, чисто да се нико не нађе уврђен.

Мада, истина, из којег год града из Србије да стигнете у престоницу сваки вам заделује сив, досадан, мрачан и туробан у односу на лепоту Београда која вас затекне.

Велики градови као да имају личност – невероватно утичу на човека, баш као и човек на човека. Умеју да нам промене личност, укус, став, схватање, да нас намаме и помаме, казне и награде, и – уз све то – покваре.

Дошла сам у Београд да нађем посао и љубав. Нашла сам ужас, катастрофу, промискуитет, несрећу, незадовољство. Драги провинцијалци и провинцијалке, ево зашто ће вам Београд уништити живот.

1. (Не)морал

Неморал или аморал (прим.прев. хипстерски речник), мањак морала, тотални неморал и варијације на тему су оно што ће вас уништити. Ако сте неко ко је васпитан да постоји у пару, уз једну особу, Београд ће вас ишамарати и преваспитати или бар покушати да вас преваспита.

У овом граду су се парови направили одавно, и тако стоје – сада ретко ко улази у моногамне везе, држање за руке, шетње, упознавање с пријатељима. Понуда и потражња у овом граду је неравномерна – сви смо се из којеквавих градова, села, општина, села до села сјатили овде и сви тражимо своје место под сунцем.

У Београду, (привидну) љубав ћете наћи онлајн па се надати да ће се и ван виртуелног универзума наставити. Другачије, ово је град у ком вас позову на кафу па вам “неприметно” завуку руку под сукњу, град у ком вас позову на дејт па раскопачју шлиц и кажу “хајде, само ме мало пипни”.

Београд је престоница у којој се за момка за ког сте мисли да је само ваш јер је пољубио папирић на ком сте му записали број испостави да се виђа са још 4 девојке истовремено, па се ви можда уклопите у празне дане. Није овај град за танане душе, заљубљиве душе, фине људе.

2. Посао, понуда и потражња

Увек постоји она теза “у већем граду је лакше наћи посао” – тачно. И, заиста, ниједан посао није срамота радити који плаћа кирију и рачуне за тај месец. Али, у овом граду који кључа од младих и амбициозних људи, од паметних и способних (будућих) интелектуалаца, експлоатација те младости и памети је на врхунцу. Под окриљем “шансе за доказивањем” радићете и за ситну лову по 10 сати дневно, па ћете редовно добијати нервне сломове када чујете на ТВ-у да је просечна плата у Србији 40 000 динара. Београд не поштује просеке, Београд вас исцеди, умори, искористи, па ако сте превише меки и нимало жилави – шутне вас назад у матичну провинцију јер, шта ћете ви у Београду?

А, ако баш желите да останете, спремите се да радите по 2, 3, а некад и 4 посла како бисте измирили све што је потребно од обавеза и евентуално купили непромочиве чизме за зиму. Добро, не морају да буду баш непромочиве.

Наравно, сексуално узнемиравање на радном месту је у склопу посла јер – може им се. Срећа, ово није својествено сваком радном месту, али – није чудно што неко добије отказ јер није хтео са газдом “на пиће” или му ребну од плате јер “сте одбили да менаџеру помогнете и останете после посла”. Док нисам дошла у Београд, мислила сам да се ово дешава само у филмовима.

Исто, непотизам као и безразложно фаворизовање полу-квалитетних људи су свакодевна појава. Али, то важи за целу Србију, мислим.

3. Бус Плус

То што су за овај систем наплате карате чули и у другим градовима, углавном у хроникама вести, говори доста тога. Да ли су људи толико безобразни, или су пак, контролори и комунални полицајци нестрпљиви, тек, скоро сваки дан гледамо туче, привођења, вређања и псовања по градском превозу.

И не треба оцрњивати само једне или друге – криви су и путници и они који их контролишу – јер за свађу је потребно двоје. На сваком кораку видим “шверцере”, али има људи који и плаћају редовно свој превоз. Међутим, мислим да је највише оних који не могу себи да приуште да плате месечну карту, а тај превоз им је неопходан да би стигла на свој посао. Поражавајуће.

4. (Не)пријатељства

Београд је, као и свака старлета, намуњен и злобан. Шљашти, пући се, у осмеху је, изиграва пријатеља а таблоиду прода најинтимнију вест коју сте јој у неком тренутку поверили. Ако у Београду стекнете пријатеља, срећни сте. Пријатељства која потрају у овом граду су врло ретка појава. Град је пребрз и нико нема пуно времена за емотивна уплитања и удублијивања. Журимо, јуримо, успут погазимо неколико лешева, па свако у своју канцеларију. Покажите да сте способни, мрзеће вас. Докажите да сте способни, саплешће вас.

Напредујте, престаће да вам се јављају на телефон. Али, зато, изговорите реченицу “Еј, има неког алкохола, ‘ај дођите за пола сата” и имаћете пун стан “пријатеља којима сте јако недостајали”. За некога ко долази из провинције, где је систем вредности другачији од овог београдског, пријатељи за једнократну употребу су нека потпуно нејасна димензија.

Још ако се уплетете у друштво “рођених Београђана” врло је вероватно да ћете у неком тренутку (наравно, искључиво када окренете леђа) бити “гле ову, дошла у Београд и отела некоме посао”.

Београд – хтели сте, ето вам.

(Kurir)

Ознаке: Београд, живот у Београду, ноћни живот, посао