Прочитај ми чланак
Стан из ког је Београђанка Мика Поњавић исељена још 2006, а који је наследила уговором о поклону од тетке Ане Матевић, променио је неколико пута власнике. Већ 15 година судови већају чија је ексклузивна локација у самом центру Београда, у Ресавској улици, на којој квадрат кошта 3.000 евра. Упркос томе, Мика је добила пресуду Вишег суда по којој мора да плати накнаду што је „незаконито“ живела у „туђој“ имовини: 702.079 динара, плус затезна камата од 2006, плус 203.350 динара судских трошкова!
Мика је очајна:
– По овоме до смрти морам да одвајам две трећине пензије, а ја нисам живела у туђој имовини, већ у својој!
Прича са кућом у Ресавској судски је компликована, али то је случај који би могао, како кажу у Влади, да створи судску праксу која би скупо коштала државу. Јер тај стан је, према папирима који су похрањени у архиви Министарства финансија, већ одавно исплаћен старим власницима у иностранству.
Кућу у Ресавској од 320 квадрата, на 10 ари плаца, држава је исплатила америчком држављанину Војиславу Ђорђевићу још 1955, на основу уговора између влада ФНРЈ и САД. У земљишне књиге уписана је држава, а кућу је преузела општина Врачар. Она је грађанима издала станове, које су неки откупили. Међу њима и тетка Мике Поњавић.
ДОКАЗИ
Докази о реализацији међународног уговора са Америком у случају Војислава Ђорђевића чувају се у бившем Уреду за заштиту југословенске имовине у иностранству у Министарству финансија, под ознаком А1258 – америчка имовина Војислава Ђорђевића. Такође, америчка влада доставила је комплетну документацију о оставинском поступку конзуларном одељењу МСП, Одсеку за оставине, под бројем 139/00.
У Њујорку је после Ђорђевићеве смрти спроведена оставинска расправа и његову имовину су наследиле две рођаке. Четири деценије касније успевају да покрену оставински поступак и у Београду, и суд их проглашава наследницама. Добијају и спор за поништај уговора о поклону између Мике и њене тетке, и од тада крећу Микине муке које се не завршавају насилним исељењем. Нови власници тужили су Мику да је незаконито ту становала. Резултат је последња пресуда Вишег суда, на коју ће Микини браниоци уложити уставну жалбу.
– Виши суд је за само 13 дана одлучио по мојој жалби и потврдио пресуду Првог основног суда, којом ми се налаже да исплатим тужиоцима накнаду за коришћење стана. Већ сам поднела против судије дисциплинску пријаву Високом савету судства, а и Државном већу тужилаца јер тужилаштво није реаговало на пријаве о кршењу закона. Са целим случајем упознато је и Министарство правде – каже Мика Поњавић.
Она објашњава да је првостепена пресуда донета без њеног учешћа у наставку поступка. Мика није знала да је поступак настављен, па је отишла у суд и увидом у списе открила да је пресуда већ донета! Установила је и да је њен потпис на позив за рочиште од 12. јуна 2012, што је била субота, фалсификован!
Затим, Мики су позиви слати на адресу на којој никад није живела, али и на праву адресу са констатацијом позивара да није могао да је нађе данима, иако је била код куће.
За све то време из више министарстава – правде, финансија, људских и мањинских права – стижу упозорења да ако правосуђе једном обештећеном власнику врати имовину, то ће моћи да траже и сви остали! А буџет Србије то не може да издржи.
(Вечерње новости)
