Прочитај ми чланак
Документ којим се тражи исељење Драгана Илиоског из посластичарнице „Зенит“ у корист Идризи Харуна, који су наводно потписали посланици ЛДП-а, фалсификат је којим је неко покушао да утиче на суд
Документ послат Првом основном суду у Београду, у коме се тражи исељење Драгана Илиоског из београдске посластичарнице “Зенит” у корист Идризи Харуна, а који су наводно својеручно потписали посланици ЛДП-а, фалсификат је којим је неко покушао да утиче на суд, открива Телеграф.
У спору који горе поменути Илиоски и Идризи воде већ целих 10 година око власништва над посластичарницом која се налази преко пута Цветкове пијаце на Звездари суду је 23.октобра “од треће стране” стигло писмо које је наводно послато из централе Либерално демократске партије. У писму кога су “потписали” функционери ЛДП Чедомир Јовановић, Иван Андрић и Ранка Савић, наводи се да странка “с поштовањем чека извршење за свог члана“(Идризи Харуна), за кога је још наведено да је “по националности Шиптар”.
– Документ је фалсификат! Нема никакве везе са ЛДП-ом и предузећемо све правне мере како би се заштитили од овакве злоупотребе – казао нам је портпарол ЛДП-а Младен Башић.
Идризи, у разговору за Телеграф.рс, није “могао да се сети” да ли је икада био члан ЛДП-а. На питања да ли је он послао спорно писмо суду, да ли зна ко је, као и да ли можда неко од његових пријатеља из те партије покушава да га подржи, увек је одговорио само са “Не знам, не знам”.
– Гласао сам некад, давно, не сећам се ништа – одговорио је на питање да ли је члан те странке.
Када смо га питали да ли познаје неке од наводних потписника писма, рекао је да ништа не зна преко телефона, да не разуме и да је болестан.
Покушај исељења Драгана Илиоског из његове посластичарнице “Зенит” пре неколико дана у Београду само је наставак драме кроз коју већ годинама пролази ова српска породица са Космета.
Када су 1999. године напустили Приштину и дошли у Београд, у у главном граду српске покрајине су оставили све што су имали, укључујући и пословни простор у строгом центру града.
Размена имовине Београд – Приштина
За тај локал убрзо се заинтересовао Идризи Харун, власник посластичарнице у Београду и понудио, прича Илиоски, размену.
– На Харунов предлог смо извршили размену. Нашао нас је преко службеника “Стамбеног” у Приштини. Иако је наш пословни простор у најстрожем центру Приштине био површине 136 квадрата, прихватили смо замену за његову посластичарницу од око 50 укњижених квадрата, јер смо морали да наставимо живот било како – прича Драган.
Он даље прича да ништа није указивало на то да ће им Харун направити проблем. Размену су обавили код нотара у Тетову, у Македонији, пошто се у то време, како каже, Харун плашио да борави у Београду због свега што се у земљи дешавало.
– Најпре је направљена размена између нас двојице, као физичких лица, а потом и између њега и предузећа “Зенит лизинг”, чији сам власник и на чије име се простор водио. Добио је уредну документацију како би могао да изврши пренос власништва на своје име. Треће лице, које је узурпирало локал када смо отишли из Приштине, је потом њему плаћало закупнину. Харун је тужио лица која су узурпирала локал, а потом га је њима продао и одустао од тужбе. Ми за то нисмо ни знали – каже Илиоски.
– Харун је са мном био у много добрим односима све док му нисам прибавио и предао уредну документацију како би он постао власник пословног простора у Приштини. Након тога уследила је тужба у Београду, раскид уговора и покушаји мог исељавања, који још трају – објашњава Драган.
Идризи је 2002. године тужио Драгана за раскид уговора. Као разлог навео је то што га Драган није “физички увео у посед”.
– Па молим вас, како је било ко од нас, који смо мењали имовину на КиМ, могао било кога да уведе у посед у Приштини из које смо отишли под ратним условима. Зар смо могли да узмемо за руку војску или полицију које тамо више нема – пита се Драган и додаје:
– За цео проблем смо сазнали када је купац у Приштини тужио Харуна да му призна власништво. Суд у Приштини је издао привремену меру којом је забранио да се врши било каква власничка промена на размењеним пословним просторијама како у Приштини тако и у Београду. Међутим, проблем је што овде у Београду кажу “Ми не признајемо суд у Приштини”, али то неће нико да напише већ само спроводи извршење као да те мере нема – каже Драган.
И јаре и паре
У међувремену, локал на Булевару револуције којој је некада била посластичарница “Бели нарцис” а сада “Зенит”, Драган Илиоски је додатно опремио и проширио. И таман када је помислио да је могуће вратити живот донекле у “нормалу” након онога што се дешавало до 1999. године, и живети поштено, од свог рада, судбина му је поручила да би поново могао да остане без имовине.
– Харун очито користи несарадњу судова у Београду и Приштини, као и чињеницу да он може слободно да се креће кроз Приштину а исто тако и кроз Београд, што је нама ускраћено, тако да настоји задржи „и јаре и паре“ – закључује Драган.
Судски извршитељи јуче су констатовали стање, снимили ситуацију и отишли, а на извршењу је био и Харум Идризи који је одлазећи поручио Драгану: “Изаћи ћеш ти одавде кад-тад”.
Идризи Харун, који живи у Македонији, међутим, тврди да он само потражује оно што је његово.
– Ја сам преварен, јер доле нема ничега – тврди он и додаје да је након три године од размене, одлучио да тужи Драгана.
Приликом потписивања уговора о размени имовине, каже, добио је од Драгана само “неке безвезе” папире, а да су му људи у Приштини рекли: “Ма какав Драган, он не постоји“.
Ипак, на питање да ли је истина да су га људи који су у локалу тужили да им призна власништво јер им је продао локал, он каже да је све превара.
– Не знам ко ме је то тужио, ја не познајем те људе. Нека докажу да сам им продао локал, нигде нема мог потписа да сам узео паре. То су све Драганови људи јер је он живео у Приштини, а не ја. Био сам на суду тамо, због те тужбе, и суд је издао привремену меру располагања имовином док се не докаже ко је власник – каже Идризи.
(Ало)
