Прочитај ми чланакИзградњом стамбено-пословног објекта "К-дистрикт" у Доњем граду Калемегдана заувек је онемогућен процес ревитализације тог дела тврђаве и загарантовано апсолутно уништавање културне баштине престонице Србије. Новоградња је лоцирана на заштићеном подручју, Закон о културним добрима игнорисан, док су еколошки и културни фактори у потпуности занемарени. Надлежни, за то време, ћуте, заједно са Београђанима.
„К-дистрикт“ је пројекат који је 2018. представио министар финансија Синиша Мали, тадашњи градоначелник Београда. Тако се у дворишту некадашњег гиганта „Беко“ граде луксузни станови, за чије радове су задужене холандска компанија „Пинакл“ и домаћа „Александер груп“, тачније фирма која је у скопу групе – „АГНС Инвест“.
Идејни творац пројекта је Владимир Гогољев, успешни ИТ предузетник из Новог Сада, а како су раније истраживачки портали писали, реч је о блиском пријатељу познатог адвоката Игора Исаиловића и бившег градског урбанисте Милутина Фолића.
Према ранијем писању БИРН и КРИК, прича о изградњи комплекса започета је 2018. године, односно пред прошле изборе, управо преко пријатељских Гогоља са тадашњим урбанисте Фолићем. Гогољев је у више наврата наводио да је по савету Фолића одлучио да у поменутом делу гради комплекс, а изградњу прате бројне контроверзе.
Тако су се инвеститори још у време док „К-дистрицт“ није ни добио дозволу за градњу хвалили тиме да је добар део станова већ унапред продат.
Реч је луксузном стамбеном комплексу, а како се на сајту истог наводи, њиме ће „Калемегдан и Лука Београд добити нову, природну спону, којом ће запуштени амбијент са остацима старе пруге бити преобликован у нову, складну и неговану целину.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 14, 2021
Да је циљ пројекта био да улепшају београдску тврђаву јасно је да је бескрупулозна лаж, јер је мало вероватно да ће неко комплекс од културно историјског значаја желети додатно да улепша тако што ће га дословно уништити бетонским зградама и солитерима.
Овакво понашање градских челника нимало није изненађујуће, имајући у виду њихову тендецију за уништавањем идентитета престонице. Забрињавајуће је што се и институције надлежне да то очувају, не реагују.
Портал Нова недавно је упутио питања о изградњи овог објекта Заводу за заштиту споменика, одакле су они упутили на Републички завод, који је одговоран за подручје Калемегдана. Из Републичког завода најпре нам се јавила директорка Дубравка Ђукановић, која је прво затражила лични састанак због „природе питања и значаја теме“. Међутим, када смо најавили да бисмо дошли с камером, односно да у случају сусрета имамо намеру да снимимо разговор са њом, више се није јавила.
Покушали смо да сазнамо ко је дозволио ову градњу, да ли је реч о угрожавању процеса ревитализације, као и да ли је изградња незаконита, јер је подручје Калемегдана под највећим степеном заштите, међутим, одговоре до објављивања портала нисмо добили.
По Закону о културним добрима, Калемегдан носи степен културног добра од изузетног значаја и не постоји већи степен заштите.
О овом проблему јавно се истакао архитекта Марко Радосављевић, који је активно на друштвеним мрежама исказао незадовољство одлуком о градњи на поменутом делу Београда и за медије објаснио да је градња законски и морално илегална.
„Завод за заштиту споменика културе града Београда доноси решење 1965. год, да се Београдска тврђава са својом непосредном близином проглашава за непокретно културно добро од изузетног значаја. Не постоји већи степен заштите који држава може да додели споменику културе. То је потврђено одлуком о категоризацији у Службеном гласнику 1979. године“, потврдио је Радосављевић.
Према речима архитекте Радосављевића, осим визуелних последица изградње „К -дистрикта“, то јест чињенице да се панорама тврђаве са Дунава као главни акценат губи, последицу су археолошке и најважније, Доњи град се ставља у функцију новоградње.
„Напушта се ранији план да се ревитализује тврђава као јединствена целина, потврђују се саобраћајнице које су требале да буду измештене и сама близина објекта директно онемогућава да делови тврђаве који постоје а нису доступни, остану заувек неприступачни,“ објаснио је Радосављевић за портал Нова.
Бројне организације и удружења су досад покушали да скрену пажњу на овај проблем и покренули петиције и иницијативе, али с обзиром да је било безуспешно, ништа друго не преостаје, него да се обрате европским интитуцијама за заштиту културног добра.
Калемегдану су сада знатно смањене шансе да се појави на УНЕСЦО листи локалитета светске културне баштине. Нова модерна зграда се наслања на делове утврђења Доњег града из 18. века, чиме видно угрожава тврђаву.
„Променило се више власти а надлежне институције уместо да раде са аспекта своје надлежности и струке, потчињавају се под притиском министарстава и неким другим актерима као што су интереси инвеститора и слично. Са друге стране, најрелевантније институције ћуте, остају само независни медији и групе грађана“, истакао је Радосављевић.
Републички Завод је по речима архитекте Радосављевића одобрио ту градњу, а на наша питања, која смо послали више пута, нису одговорили. У ствари, покушали су, али изгледа да су од тога брзо одустали.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 14, 2021
