Прочитај ми чланакУ тренутку када у Француској женама на плажи скидају буркини истраживали смо како је живети као покривена жена у Београду.
У тренутку када у Француској женама на плажи скидају буркини истраживали смо како је живети као покривена жена у Београду.
Индира Ислами Јелизи (34) рођена је Београђанка и скоро читав живот провела је у овом граду слободно пуштене косе. Пре годину дана одлучила је да стави вео.
– Одавно сам желела да се покријем, али сам страховала од реакције људи. Тих година многи су патили од предрасуда и покривеним женама није било лако. Била сам веома млада кад је на Тргу републике човек покушао да насилно скине жени мараму с главе и све ме је то уплашило. С временом вера сазри у вама, научите да се уздате у Бога и страх нестане – прича Индира за „Блиц“. Данас, Индира поносно корача улицама без страха да ће је неко повредити.
– Жао ми је због свега што се дешава у свету, али сам захвална што је Србија слободна земља. Иако је овде мало теже да нађеш посао ако носиш вео, људи су веома толерантни и љубазни. У СУП-у ми приликом израде личне карте и пасоша нису тражили да скинем хиџаб. Усликали су ме с марамом, јер је она део мене – прича Инидира.
Како каже, постоје ствари које је Створитељ наложио својим створењима, а за жене то је ношење хиџаба или мараме.
– Кад се девојка или жена покрије, то не чини по захтеву мужа или околине – то је лични вид послушности Богу. Хиџаб је између Бога и жене, а не жене и мушкарца – каже Индира, којој је подршка супруга веома значила.
Жена која је одлучила да се покрије на улици, сигурно се неће скинути на плажи, објашњава она.
– Буркини је логичан, али не разумем зашто је људима трн у оку. Могу да замислим како се осећају жене у Француској, нарочито ако су покривене од 13, 14. године. Скинути вео на улици би за жену значило исто као да сте је скинули скроз. За само годину дана хиџаб је постао део мог идентитета – прича она. Смирено објашњава да велом жена чува тело од погледа, „покрива своје украсе“ и верује да, без обзира на веру, жену људи поштују онако како се прикаже.
– Откривену девојку мушкарци неретко гледају као предмет и опада поштовање које јој дугују. Девојка у исламу има сваку слободу – да учењем обогати себе, да се не уда, да изабере за кога ће се и када удати, да ради… Нико не може да јој каже „носи бурку или никаб“ – каже она.
И како је сада бурка постала једина слобода коју друштво жени ускраћује?
– Људи себи превише дају за право. Забраном покривања ви улазите у нечију веру, покушавате да је измените, а вера је нешто врло лично. Сви смо ми људи и свако од нас мора да има своју слободу, а моја је слобода да будем покривена – каже она.
Ова рођена Београђанка каже да због хиџаба људи често мисле да је странкиња.
– Првих неколико дана сам била скептична како ће се људи понашати када уђем сама у градски превоз. Често ми се људи обрате на енглеском, а некад ми је то толико занимљиво да их пустим да заврше пре него што одговорим на српском. А, ето, мој супруг је из Туниса, а то му се никад не дешава – са осмехом прича Индира.
