Прочитај ми чланакБеограђанка Смиљана Ђорђевић је отишла у Немачку због посла, није ни сањала да ће се тамо заљубити, и то у мигранта из Сирије.
Фотомонтажа: pixabay.com, Милена Ђорђевић
– Упознали смо се на железничкој станици у Хановеру. Пропустила сам воз, дечко је био на станици и видео да ми је буквално отишао испред носа, пришао ми је и рекао да ће следећи за двадесет минута. Питао ме је да ли можемо да се упознамо на изненађујуће добром енглеском. Рекао је да се зове Aднан – казала је за Телеграф Београђанка.
Смиљана нам је испричала да јој није било ни на крај памети да је дечко са железничке станице мигрант.
– Био је у светлим, чистим фармеркама и белој опегланој кошуљи. Још кад је проговорио на малтене перфектом енглеском, заиста сам мислила да није мигрант. Чим ми је рекао да је из Сирије и да је у Немачку дошао да тражи азил, питала сам га одакле му пегла? Насмејао се и рекао да их у смештају баш фино пазе, и да чак и пеглу имају. Говорио је смејући се, док су му се нестварно бели зуби цаклили на сунцу – казала је тидесетпетогодишњакиња.
Према речима Ђорђевићеве и томе што јој је момак испричао, услови за азиланте у Немачкој су на завидном нивоу.
– Aднан је мигрант из Сирије, у Немачкој је око годину дана. Поднео је захтев за азил и још увек чека одобрење, а то је процедура која доста дуго траје, до тада је у колективном смештају. Пролази кроз период асимилације, учи језик и чека. Рекао ми је да чим поднесу захтев за азил, добијају сваког месеца 600 евра, што им омогућује заиста нормалан живот. Они не плаћају смештај и храну – испричала је Смиљана.
Поред тога што је духовит и згодан, Београђанка нам је рекла да је Aднан и образован.
– Он је архитекта. То ми је рекао тек кад смо се већ били зближили. Каже да му је глупо да о томе прича, јер види да доста њих говори да су образовани и да су завршили разне факултете, а види се да нису и да лажу. Тако да је њему који је заиста завршио факс, непријатно да о томе прича. Нисам ни сањала да ћу неког попут њега да сретнем, и да ће ми рећи да је мигрант. Таквих момака нема ни у Београду, или су се вешто крили, а можда ја нисам имала срећу да налетим на неког тако финог, доброг и нормалног. Почела сам заиста да верујем у судбину – закључила је заљубљена девојка.
