Бриселски услови за отварање поглавља 35 које се односи на нормализацију односа са Приштином, а којим, на инсистирање Немачке треба да почну преговори са ЕУ, за Србију су готово „немогући“, јер многи од њих задиру у статус Косова.

Према нашим информацијама, постоји једанаест захтева на којима инсистира Берлин, који званично представљају примену Бриселског споразума, али се испуњењем неких од њих фактички подржава независност Косова.

Ту су, између осталих, и доношење статута Заједнице српских општина у складу са приштинским законима, учешће Приштине у свим регионалним форумима, прихватање косовског пасоша на граници са Србијом, изградња зиданих објеката на административним прелазима…

Београд је зато започео опсежну дипломатску акцију на многим европским адресама, како би се што пре ублажиле и преформулисале бриселске препоруке од којих зависи отварање првог поглавља.

Наши извори преносе да ће председник Томислав Николић, који је најавио састанак државног врха поводом услова ЕУ, ту иницијативу одложити до отварања преговарачког поглавља 35 када ће се видети шта тачно Брисел од нас очекује.

Уколико би Србија испунила све што се тражи, за шта су шансе мале, европски лидери би већ на децембарском Европском савету могли да „ороче“ за крај јануара заказивање наредне међувладине конференције, а на којој би истовремено била отворена два поглавља – 32, о финансијској контроли, и 35, које се односи и на Косово.

Али, с обзиром на тврд став Берлина, реалније је да се отварање првог поглавља одложи до даљег.

Министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић каже нам да је припремљена преговарачка позиција за поглавље 32, и да оно може бити отворено до краја ове или у јануару идуће године. Београд припрема и акционе планове за поглавља 23 и 24, што је услов за њихово отварање:

– Што се тиче поглавља 35, односно наставка имплементације Бриселског споразума, наш део обавеза спроводимо у мери у којој можемо, и чекамо наставак политичког дијалога. Не мислим да је став Немачке уперен против нас, већ се ради о другачијем приступу преговорима и специфичној улози коју Бундестаг има у немачком систему. У комуникацији смо са представницима Бундестага и Немачке, и верујем да ће се наћи неко прихватљиво решење.

Александар Сенић, шеф скупштинског одбора за европске интеграције, каже :

– МСП Немачке је пре неколико дана издало саопштење да Немачка неће одустати од својих ставова, тако да и поред медијског спектакла који нам је овде приређен приликом премијерове посете Берлину, отварање преговора по поглављима можемо очекивати најраније на пролеће.

Вероватно суочен са тврдим берлинским захтевима, председник државе Томислав Николић већ је поручио да је неопходан национални консензус о дилеми – Косово или ЕУ.

Шеф скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун то види као „превентивну политику“, разматрања и те опције. 

– Ипак, сумњам да ће нас ставити пред избор за који знају какав исход носи. Ту се мора наћи компромисно решење. Ако ЕУ Србију види као централну земљу Балкана, не знам због чега би дестабилизовала ово подручје постављањем услова који би искључио нашу земљу из процеса евроинтеграција.

Уколико би ЕУ, ипак, поставила директан услов признања Косова, Дрецун каже да би тада, имајући у виду наш Устав, Србија размотрила којим мерама располаже.

Аналитичар Драгољуб Анђелковић сматра да и председник Николић и премијер Вучић, на неки начин, говоре истину. Свако из свог угла:

– Тачно је да нам нико званично и експлицитно није тражио да признамо Косово. Али, такође је тачно да немачки агресиван приступ према косовској политици Србије има за исходиште захтев да прихватимо независност. Чак и ако премијер и председник нису координирали те различите поруке, мислим да је добро за земљу да се Николић тврђе обраћа Берлину, а да Вучић оставља отворена врата према Бриселу због земаља као што су Француска или Италија, које нас подржавају.

(Вечерње новости)

Ознаке: Космет, Немачка, нови услови, Приступни преговори