Прочитај ми чланакСрбија би у наредним годинама могла да се суочи са најтежом енергетском кризом у новијој историји, јер Европска унија планира да до 2028. потпуно забрани увоз руског природног гаса. Наше потребе се више од 80 одсто задовољавају управо из Русије, а Србија још увек нема потписан дугорочни уговор са „Гаспромом“. Стручњаци упозоравају да алтернативе постоје, али да су све – краткорочне и знатно скупље.
Према новом нацрту Уредбе Савета ЕУ, забрана увоза руског гаса, укључујући и течни природни гас (LNG), почеће да важи од 1. јануара 2028. године, уз прелазни период за постојеће уговоре. Увоз у ЕУ биће обустављен већ 2026, а уговори који истичу после јуна 2025. неће се моћи продужити. Србија, која се снабдева гасом преко Бугарске, могла би бити директно погођена уколико Софија затвори транзит руског гаса ка Европи.
Као могућа замена помиње се гас из Азербејџана, али су количине ограничене и недовољне за наше потребе. Енергетски стручњак Драган Влаисављевић оцењује да је једино одрживо решење за Србију да учествује у заједничкој набавци гаса коју спроводи Европска унија, али упозорава да ће свака алтернатива бити скупља. По његовим речима, нови уговор са Русијом остаје кључан како би се избегле санкције и обезбедила стабилност снабдевања.
Проблем је што Србија није благовремено изградила додатна складишта и проширила капацитете постојећих, попут Банатског двора, па нема могућност да акумулира веће количине гаса ван сезоне потрошње. Чак и ако би се реализовали нови интерконектори ка Северној Македонији и Мађарској, тешко је очекивати да би обезбедили довољне количине енергента без руског извора.
Председник Александар Вучић признао је да би алтернативни увоз значио скок цене гаса од 30 до 40 одсто, што би озбиљно угрозило и индустрију и домаћинства. Србија је у 2024. години потрошила 2,8 милијарди кубних метара гаса, од чега је 2,2 милијарде стигло из Русије.
Закључак стручњака је јасан — Србија може да тражи алтернативне изворе, али не може да избегне последице. Без дугорочног уговора са Русијом, енергетска стабилност земље постаје питање не само економије, већ и националне безбедности.
