БЕОГРАД – Процес проглашења Алојзија Степинца за светитеља могао би да буде завршен већ у јуну, а канонизацију контроверзног кардинала предводиће папа Фрањо, који би требало на љето да посети Хрватску, наводе у коментару Вечерње новости.

Поглавар Римокатоличке цркве, како се незванично говори у Загребу, могао би том приликом да посети и Јасеновац и поклони се страдалима у тзв. НДХ. То би био уступак Српској православној цркви, која папин наклон српским и другим жртвама поставља као услов за будућу посету Србији.

Иако се Ватикан званично не изјашњава о незваничном плану посете о коме увелико спекулишу хрватски медији, много је показатеља да се припрема управо овакав сценарио. На то указује и најава посете хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић Ватикану. Она би са папом Фрањом требало да се сусретне у мају, када би му уручила и формални позив да посјети Хрватску.

Ватикан, свестан и негативних конотација Степинчевог проглашења за светитеља, желeо би да направи одређени баланс, чиме се неформално образлаже могућност папиног доласка у Јасеновац. Термин засад није познат, али се процењује да ће посета највероватније уследити после посете Босни и Херцеговини, заказане за 6. јун.

Заустављање процеса проглашења Степинца светим показало се као немогућа мисија за СПЦ и сасвим је јасно да је папа одлучио да одобри његову канонизацију. Важан задатак за Ватикан, међутим, јесте добра припрема терена за овај потез, јер је Светој столици важно да остане у добрим односима са Патријаршијом у Београду. Папа у том контексту намерава да ускоро посети Србију, па и Русију, која се сматра непремостивим бедемом за Римску курију. Могућност да се папа коначно поклони српским жртвама, у Српској патријаршији званично не коментаришу, као ни развој догађаја око Степинчеве канонизације. Приметно је, међутим, својеврсно игнорисање овог питања у врху СПЦ, па чак и међу владикама чије су епархије у Хрватској.

– Патријарх Иринеј неколико пута је поновио да би проглашење Степинца за светитеља била флека за Римокатоличку цркву. Ништа се, у међувремену, није догодило да би тај став био промењен – кратко је речено у врху СПЦ, где подсећају и на упадљив став новог митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, који канонизацију сматра унутрашњим питањем Римокатоличке цркве.

Владајући став епископата СПЦ јесте да је о Степинцу протеклих година углавном све речено, али и да не треба инсистирати на конфликту са католицима. Ово питање било је у средишту пажње јавности јула прошле године, када је патријарх Иринеј преко шефа ватиканске дипломатије Доминика Мамбертија папи упутио писмо у коме је образложио став да кардинал не би требало да се нађе у друштву светаца. Слање овог писма није никада потврђено. На исти начин коментарисан је и незванични позив папе патријарху Иринеју да посети Ватикан, с тим што је у СПЦ ова могућност засад искључена.

Ускоро се очекује и смена оних хрватских бискупа који су до сада показивали крајњи конзерватизам, који је често прелазио црквене границе и задирао у политику. Одласком старе гарде хрватских бискупа, сматра Ватикан, отворио би се много већи маневарски простор не само у цркви у Хрватској, већ и у односу на друге верске заједнице.

Папа Фрањо до сада је, јасно осудивши фашизам, показао недвосмислен став према прошлости. У том смислу његов могући долазак у Јасеновац не би био посебно изненађење, поготово што се очекује да ће и у БиХ послати јасне поруке усмерене на мржњу, нетолеранцију и све што је довело до масовних злочина на овим просторима.

Извор: Вечерње Новости / РТРС / Искра

Ознаке: Јасеновац, папа, проглашење, светац, Степинац